Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

357

ДИСКУСША

могло би да се концентрисано изрази кроз схватанье управне реформе као система постепених, махом техничких побољшања, иновација ко je су плод еволутивног развоја. Најзначајнији рад те врсте je скупу поднео др Fred Riggs, професор на Институту за друштвене науке Универзитета на Хавајима, раније професор на Универзитету Мичигена, Ann Arbor, један од најпознатнјих стручњака за проблеме упоредне управе. У реферату који je симболично назвао: „Административна реформа као проблем динамичког балансирања" проф. Ригс полази од постојећих политичких система у земљама у развоју, од постојећих облика управних структура, од постојећих односа моћи и власти. Указујући на драматичну сличност измеБу живог људског тела и политичке и административно структуре, проф. Ригс указује на веома комплексне услове у којима се људско тело одржава здравим. Нпр. да човек не би оболео од диабетеса организму je потребна тачно одређена доза инсулина: вишак инсулина води инсулинском шоку, мањак инсулинској коми. Иако иегове тезе полазе од аналогија тако много употребљаваних од органициста и биологиста, тако да су се, на први поглед чиниле понешто застрелим, ипак je реферат тачно осветлио један начин мишљења, један метод решавања проблема тако карактеристичан данас за одреВени број паучника у најразвијенијим земл>ама када год покушавају да укажу на могуће путеве развоја мање развијених земаља. Указујући да je метод линеарне анализе управе неодговарајући и недоволен. Ригс покушана да докаже да појаве лошег рада управе најчешће проузрокују тешкоће у политичким процесима. Краткорочно побољшање рада само управе а не и целог политичког система на кратку стазу може да допринесе смањењу тешкоћа са којима ce земља бори, али дугорочно може да доведе само до још већих тешкоћа, јер се ради о узроку који je ван домена рада управе и ван домашаја оних који изводе управну реформу. Али, пажљиво треба ствари поправљати, каже Ригс. Нпр. закон против мига и корупције може да смањи ситно корумпирање. Али, зато ће повећати суме које се морају платити инспекторима који су поставлени да би контролисали спровоВење закона против корупције. Даље ; ако постоји раширен отпор према плаћању пореза, тада ће апарат који je ангажован за утеривање пореза коштати вшпе него што се наплатом пореза може добити, да не говоримо о порасту нерасположења према „влади". Отуда треба пажљиво „избалансирати" административне промене. Проф. Ригс такоВе уочава специфичности административног процеса. Наиме, доношење одлуке je политички акт a извршење одлуке административни акт. МеВутим, свако извршење доводи до доношења нове политичке одлуке на нижем нивоу или на хоризонтално друкчијем нивоу, у другој области. Ово доводи до тешкоћа у извршењу jep се мешају две врсте одлука, политичке и управне, које су једна другој узрок а нису истог типа нити дошле из истог извора. Истиче се и мисао о различи између идеје „административног капацитета" и идеје „једнакостн". Када се говори о политичкој реформи има се на уму ефикасно представљање и заштита интереса машина или већина уколико над њима доминирају интереси мале трупе на власти. Захтев за „већом ефикасношћу" управе често je захтев конзервативаца, захтев за већом једнакошћу либерала. Код првих, основну вредност представља ефикасност код других, једнакост у остваривању права. Одавде произилази идеја „динамичног балансирања": уколико се ефикасност управе у остварењу њених функција повећа али се не повећа учешће различитих социјалних трупа у доношењу политичких одлука, онда ће револуционарна активност поткопати и разорити све што се постигло борбом за већу ефикасност. Ако се само политичка репрезентаций прошири, занемариће се принцип ефикасности и унети пометња, неред, хаос. Проф. Ригс објашњава и занимљиву структурално-функдионалну матрицу где водоравии редови представљају разлхтчите структуре које остварују, врше власт, а вертикалну редови представљају функцију које те структуре врше у друштву;