Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

358

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

СТРУКТУРАЛНО-ФУНКЦИОНАЛНА МАТРИЦА

Овде професор Ригс указује на значајан недостатак низа модерних теорија које поистовећују управну функцију са управним органима. Наиме, Al, A 2, A3, A4,A5, Аб ознаке које обележавају управну функдију могу ce нађи код свих структура које су наведене. Управна функција не представља у модерној држави монопол органа управе нити се управнн органи могу поистоветити са управном функцијом. Нажалост, данас се још увек органи управе идентификују са управном функцијом у вези са теиденцијом професионализадије и тобожгье ~неутрализације“ управе. Отуда je тешко одредити праву садржину саме функдије. Пажња се усредсређује на поље Al у теми. Када се говори о равнотежи моћи различитих структура, мисли се на односе дате низом од 1 до 6 у шеми. Међутим, по дела функција дата je контрастном анализом односа измеВу делова система; односом измеВу низова А, Б и Ц у шеми. Свака од потенцијалних концентрација моћи има своју противтежу и тако се образују „парови" који се налазе у међусобној равнотежи: државна управа околина у којој она делује; граБани „влада" итд. Битно je да не доЬе до неконтролисаног, монополног вршења власти, остварења ,д!Отпуне моћи" једне од структура. Битно je утврдити и контролисати остварење одговорности у вршеньу функција. Раније, арбитерна моћ управе и владе није била тако велика јер није било данашњих џиновских структура: данашња модерна технологија, огромне организације којима ce лако може манштулисати услед развијености комуникационих система, концентришу неслућену власт у мало руку. „Неодговорни“ председннк данас контролише свет: може да га уништи покрећући својом одлуком атомски рат. Чак и у полуразвијеним земљама комплексне форме које управа има, обухватајућн готово све сфере друштва, омогућује вршење контроле над свим субјектима политичких и управних процеса. Границе ове контроле не могу се ни замислити. Све ово ствара низ нових проблема, јер су настале нове везе и односи и измеВу раније неповезаних делова друштва и нове везе између функција које су рагшје биле у нескладу. Што се тиче управе, поставлю се теза да и управа мора не само имати противтежу него и сама мора бити противтежа монополу парламента. МогуВа су два стана неравнотеже: прво, ако управа није „одговорна", тј. ниједна друга структура нема моћи да je ефикасно контролише, тада ће нужно доћи до злоупотребе интереса друштва од стране управе: она неће следити логику управне функције него логику заштите својнх интереса. Y друштву којим влада управа (нпр. војни режим) свн напори да се реформинге управа не могу дати болзе резултате, бољу управу. Није од значаја каква форма<\на побољшања могу бити уведена, нити који

СТРУКТУРЕ ФУНКЦИЈЕ управна политичка остале Равна управа А, Б, Д Скушптина а 2 Бз Ц= Аруштвено-полит. организације (партијски систем) Аз Бз Цз Судови Председник (у предс. систему) А, Бз Дз изабрани држ. функдионери а 5 б 5 Цз Грађани (политичка подлога) А. Б а Цз Шема бр. 1.