Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

359

ДИСКУСИЈА

су облици реоргаиизације примегьени. Доминирајући притисак и атмосфера рада управе фаворизоваће њен интерес а не интерес граћана. Друга врста неравнотеже настаће онда када управа није довољно утицајна, Основни симптом такве ситуацнје огледаће се у примени »spoil« а не »merit« система; пријатељи и политички помагачи чланова трупе на власти, било политичке партије или представничког тела биће постављани на кључна места у управи. Такви људи не могу задовољити критерије професионалности, по правилу не располажу довољним знањима потребним за обавл>ање функдија модерне управе. Уместо да теже професионално-техничкој савршености, желеће да задовоље своје политичке патроне. Уколико je, дакле, управа потчшьена вануправним структурама, у модерној држави мора да доЬе до опадања ефиканости управе. Ова неефикасносх управе проузрокује и неефикасност и слабост политичког система услед пораста незадовољства граЬана. Отуда, управа мора да буде „балансирана" : довољно независна да своју функцију врши по „правилима струке" професионално, независно од политичких дневних промена, баш зато да би пружила основу за промену: сигуран и сталан апарат. С друге стране, доволшо зависна и контролисана од других структура којима je окуржена, како не би вршегье своје функције претворила у заштиту својих интереса. Занимљиво je и схватанье у новије време често дискутовано о систему регрутовања управних службеника, који директно утиче на стање политичког система. Наиме, постоје два основна начина на које се л>уди у управи регрутују. Први je када трупа на власти поставља (бира) највише функционере, други када управни функционери бивају унапрећивани у сагласности са знањем, стручношћу и радним искуством. Први начин je политички, други професионални. Y највиша звања могу бити унапређени сви они чија служба у управи траје најмање десет година, а на положај су дошли постепеним успоном лествицама управе. Ако je систем у једној земли сувише „отворен" а то значи да се на готово све руководеће положаје у управи луди постављају од стране политичке структуре на власти, тада су велики изгледи да управа не може да одговори својим задащгма. Наиме, непрофесионалност у обављању професионалних задатака води тражењу ослонца ван управе и њене хијерархије, ради вршења руководеће функдије. Квалитет службе није одређен квалитетом техничке природе где je потчињеност радно-професионалној функдији битна, него се квалитетом сматра оно што довољно добро служи заштити и промоцији интереса бирократизоване трупе на власти. Како друштво врши притисак ради задовољења својих основних потреба, задовољење ових потреба долази у сукоб са задоволењем потреба оних који служе влада јућој групи или су чланови саме трупе на власти. Рађају се притисци, конфликти, герила у неким землама. Складан управни систем може се изхтрадихи једино онда ако обе категорије: највиши управни функционери и професионални управни службеници буду „избалансирани" у међусобном дејству и утицају. Наиме, постављење највиших чиновника од структуре ван управе —• штити управу од стварања сопствене аутономне логике и снаге; елемент je контроле, не образује се систем интереса у целој структури управе као јединствен, већ продире интерес друштва. Управа деформише функцију коју врши у сопственом интересу само ако сама себе у целини репродукује. Ако, пак, све важније службенике поставла политичка структура а не унапрећује и бира сама управа, онда ће се претерано тумачити и пазити на дневни политички интерес. Тако, при регрутацији и унапреВегьу мора доћи до изражаја и један и друга начин. На вшпе функције се бира одн. поставља лице од стране политичке структуре а „нижи" ешелони управе живе својом логиком; путем конкурса бирају се и функције врше они који су управу нзабрали као каријеру, који су одреВени труд уложили да би стекли одређена професионалиа знања и у хьихово схицагье инвестирали време која сада та знагьа желе да користе довољно дуга да би им се инвестиције у