Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

369

CYACKA ПРАКСА

ньа надлежности су сада осветлена највећим делом заслугам доследне судске праксе, ко ja je увек будно пазила на поштовање надлежносхи. Странка. Својство странке, према којој важи осиовно начело саслушања станке, условлено je легитимацијом странке. Да би орган покренуо и водно поступай по нечијем захтеву односно против некога, мора претходно да утврди да подносилац захтева има активну страначку легитпмацију, односно да je онај против кота се поступай покреће и води пасивно лештимисан као странка, Y ова два случаја обично je лако и једноставно утврдихи постојање статуса сранке. Y том погледу и нще било неких проблема у управној пракси, Међутим, проблеми су настајали и они се и сад често јавлају кад je у питању трећи сложенији случај, кад ce јавља треће лице које сматра да ради заштите својпх права и правних интереса има права да учествује у поступку, боље рећи да се умеша y поступай покренут по захтеву друге странке, односно против друге странке. Ту настају неизвесности и дилеме органа, јер ти случајеви могу бити врло сложени и често тек вођењем поступка може да се покаже да ли постоји легитимација странке. YnpaßHa пракса je била и сад je оријентисана да види као странку само онш ко подноси захтев, тражећи право за себе, односно оног против кога се води поступак по службеној дужности, а да превиди треће лице, и самим тим да му не омогући учешће у поступку, које има право да се као странка умеша у покренути поступак, ако он задире у вьегово право и правый интерес. Ту су најчешће интервенције судске контроле и многобројни су случајеви који то показују. Основна je тендендија судске праксе у ширем и потпунијем схватању страначке легитимације. Она je поучавала органе и добрим делом успела у томе да свестраније оцењују питање страначке легитимације, да се увек, кад случај указује на такву могућност, позабаве и питаньем постојаља странака и ваи оне, односно оних које су пред тьима. Су дека пракса je инсистирала и на правној заштити треће странке, пред којом су остала затворена врата вођеног поступка. Ако je поступак окончан a није јој било омогућено учешће у њему, то je законски разлог за обнову поступка по захтеву те странке, за коју рокови обнове теку од сазнања за окончани поступак из кога je била исклучена, (правно схватање седнице Оделегьа за управне спорове Врховног суда Југославије бр. 6/68 од 10. 6. 1969. г.). Опмтење органа и странака. П однесци. Поднесак je средство општеньа странке са органом Она се поднеском обраћа органу по разним основима и у разним ситуацијама, па стога и поднесак, зависно од тога, може бити различит захтев, одустанак од захтева, измена првобитног захтева, жалба, захтев за обнову управног поступка и др. Да би се олакшало општење органа и странака, да би орган био што доступнији странци, какав однос одговара нашем друпттвеном и правном поретку, у ЗУП-у je садржан низ одредаба о поднесцима у том смислу. За странку je лако и једноставно да сачини поднесак, па може и усмено да та Iсаже органу, а он о томе саставла записник, и на то право странке, он je дужан да je упозори, нарочито ако je неука и неупућена.