Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако поднесак не испуњава ни те елементарне услове у погледу његове јасноће, па се не види шта странна тражи, и орган je у немогуйносхи да ради по таквом нејасном и непотпуном поднеску, орган позива страйку да недостатке поднеска у одређеном року отклони, па ако не поступи по томе, тек онда се поднесак као неуредан одбацује. То je оквир једноставних и јасних одредаба ЗУП-а о поднесцима, чији значај je сувишно повлачити. Оне су биле чешће неправилно схватане и примењиване у управној пракси. Упадљиви и раширени недостади поднесака у управној пракси су нарочито: рад и поступай органа по нејасном и непотпуном захтеву, при чему орган допушта себи да претпоставља у чему je садржај поднеска, уместо да позове странку да се она о томе изјасни; непотпуно разматратье поднеска и једнострано, уместо свестрано одлучивагье по њему; круто придржавање назива поднеска и кад његов садржај јасно указује да je тај назив погрешай; изједначење неуредног и неоснованог захтева... И ту je судска контрола вршила п врпш своју инструктивну улогу према оргашша. Записници. Записниди имају нарочита значај у управном поступку. Они су ослонац при решавању првостепеног органа, који, по правилу, није водно испитни поступак, затим другостепеном органу кад решава по жалби, а и врховном суду у управном спору. Стога je одредбама ЗУП-а предвиВено да се о усменој расправи и о свакој другој важннјој радњи у поступку, као и о важнијим усхменим изјавама странака или трећих лица у поступку саставља записник, који, ако je сачињен прехма одредбама ЗУП-а, има карактер јавне исправе и потпун je доказ о току и садржини радтье поступка и датах изјава. Одредбе ЗУП-а о записнидима, детаљне и јасне, подешене су тако да записник што потпуније, ако се оне поштују, одговори својој вишесхрукој намени. Мора се констатовати да записници у управној пракси још нису такви какве ilx ЗУД замшила, одређујући им ону значајну намену. Они су често оскудни, непотпуии, па и недовольно писмени у управио-стручном смислу, тако да на основу гьих не може да се добија представа о току и садржини радтье, односно изјаве о којој je записник саставл>ен. Чешйи су случајеви поништаја решена у управном спору због битних недостатака записника на које се осхУонио првостепени орган, односно другостепени орган, решавајући по жалби. Карактеристична je у овом смислу пресуда Врховног привредног суда Урж 192/66. од 27. 8. 1966. г., допета у другом степену у управно-рачунском спору, у чијем je образложењу истакнуто да „поменути записник састављен je са недостацима, те се стога не може узети као веродостојан доказ.. Прегледом записника на основу којег je и донето оспорено решење, Врховни привредни суд je утврдио да се Служба друштвеног шш> водства у управном поступку ни je придржавала поменутих одредби. Наиме, тужилац тврди да му записник није уручен и да се у њему није могао изјаснити, а што je у супротносга са чланом 7. Закона о општем управном поступку. Оснм тога у записник није унето да .ли je претуеду пословннх книга тужиоца био прпсутан предсхавник тужиоца (члан 75. пом. Закона), ни да ли je тужилац имао неке прнмедбе на записник, С обзиром