Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Бит инжињеринга je, према наведеном реферату, у стваралачкој примени научних принципа у одреЬеним делатностима, водећи при том рачуна о циљу који се жели постићи, рентабилности посла и сгпурности људи и имовине. Y ширем смислу, инжињеринг укључује не само пројектовање и извоБење индустријских постројења и других објеката већ и оргаыизаиију, руковање, оцену економске оправданости, те надзор онога што je створено целокушш технолошки и пословни резултат подухвата. Инжињеринг je дакле посао веома пшроког распона, али су два типа дрбила ближе обрисе и име: чист инжињеринг и инжињеринг познат под ..именом кључ у руке" (contrat clé sur porte, elé en main, turnkey job, package job). Чист инжиниринг представља вршење интелектуалних услуга, давање савета и идеја, техничке студије, надзор и слнчно. Услуга може обухватити и постављање технолошког процеса при чему ce инжињеринг opraнизација ослања на свој сопствени know-how или на know-how неке друге •организације (Др J. Вилус картица за лексикон). Узгред: know-how би сс могао дефинисати као скуп идеја, знања и производног искуства које je потребно за израду одреВеног пронзвода. Правна природа чистог инжиниринга je сложено нарави, комбинации уговора о делу, интелектуалних услуга, заступања итд. То je, меВутим, целина која се не може раздвајати на вшпе типова разних уговора па тим путем решавати. Пракса тражи да се он третира као посебан уговор, јединствен, sui generis, а не као класичан мешовити уговор. ÄpyrocnoMeiryra инживьеринг je такоВер нерегулисан уговор, који би се, али само шематски, могао означити као уговор састављен од уговора о делу, продаји, лицешщ, уступай, у know-how итд. Он обухвата читав комплекс послова од почетних студија све до предаје готовог објекта, способног за експлоатадију, укључив чак и оспособљавање кадрова потребгшх за производњу. У привредној пракси код нас инжињеринт све вшпе осваја позиције, бива доста приметышан, посебно у нашим односима са земљама у развоју, а и другим. Да ли би бито нужно да се он преведе на колосек номинантних уговора, да ли су услови за то сазрели? Тешко je дати поуздан одговор. Чшьеница je да je он у нас и сада у извесном смислу регулисан, истина врло скучено. То je садржано у прогшеу чл. 67. ОЗИИ који говори о томе да инвеститор може уступити заједно израду инвестицноног програма, инвестиционе техничке документације, траВење објекта, набавку опреме и ставл>ање изграВеног објекта у погон, укључујући и оспособл,аван,е кадрова. МеВутим, та регула, осим поентиратьа тог пша уговорног односа, нема нарочнтог значаја. Уговор ннје обратен, а сама могућност закључивања постоји и без тога. Додуше, и сама та индикација нетто значи. Решењу ове дилеме треба приступит с доста опреза. За сада ми се чини да би се тај уговор могао, само у основним цртама, регулисати и то било самостално, било у оквиру уговора о инвестиционој изградњи. Но за поуздан одговор требало би ову ствар још изучавати, укључујући и проучавање домаћих и стратшх уговора из праксе инжињеринг организација.