Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

277

УГОВОРИ И ЗАКОН О ОБЛИГАЦИЈАМА

Исто je тако сложено и осетљиво питање leasinga, мзда je његова појава засада у Европи, а у нашој земљи посебно, доста ограничена. Иначе je leasing (подаци према цитираној картицн за лексикон) специфична врста закупа, али с толико посебних карактеристика да се очито одваја у самосталан, посебан уговор. То je инсхитуција америчког права пренета у Европу педесетих година овог века. Ту je реч о изнајмљивању опреме за одреБени дужи временски период уз одговарајућу цену. Тиме се баве специјализована производна предузећа. Карактеристике leasinga су: а) рок у коме се врши изнајмљивање опреме мора бити тако дуг да се унутар ньега изврпш амортизација и б) истеком рока закупопримац може бирати измеЬу ове три могућности: да продужи закуп по сниженој цени, или да опрему враги закуподавцу, или да je откупи, дакако, по битно нижој цени од оне коју je опрема имала у часу закључења уговора. Изгледа да нема запреке да наша предузећа закључују такве уговоре с иностранны фирмама (ex чл. 66 —74. Закона о средствима привредних организација - Сл. л. 10/68). У пракси то и бива. Тако je једно наше графичко предузеће уговором о leasingu узело компјутер за мешање боја. Иако нисам био у могућности да ближе изучим ову појаву савременог промета, могао бих, истина са доста резерве, да изразим мишљење да не би било упутно да ce leasing код нас уврсти у ред именованих уговора. Истина, многи знаци говоре да би ова врста кредитирања могла доживети врло скоро велику експанзију, али итак држим да нису сазрели условн за иену правну номинацију. Могло би се још говорити о rent а саги, о бонду, разним уговорима из области туристичке привреде, из области здравствених услуга итд. али простор не допушта. V. Овде би требало да се размотре појаве разних договора односно споразума, чији je развој у нас у последив време нарочито запажен. Те појаве заслужују особиту пажиу, јер, по свему судећи, постају све више самоуправни инструменат економске политике, пут деетатизације у друштвено-економском систему, подруштвљивања многих привредних функција државе и, посебно, специфика нашег самоуправног социјализма. На том подручју ђе особито доћи до изражаја утицај друштвеног уређења на устаљене институте облигационог права, не у том смислу што ће их потискивати или меиати (мада je и то могуће) већ у том смислу што ће се развити једна скоро посебна грана права у области промета и удруженог рада, један систем норми, најчешће и претежно аутономних, чију je физиономију и место за сада тешко одредити. Међутим, ja ћу се ограничити само на разматрање питања, шта би од тога требало регулисати у 30. Y том цилу, и само у том циљу, даћу овде сумаран приказ неких појавних облика према пракси, позитивним прописима и неким политичким документима. За тај приказ користио сам, између осталог, матери јале из припрема за Аевети конгрес СКЈ („Основе самоуправних социјалистичких друштвено-економских односа" у издању „Комуниста”, стр. 119 —125) и реферат др Балога за Саветовање правника и привредника у Загребу 1969.