Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

278

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

Према наведеним материјалима за Конгрес посгоје четири врсхе договарања: 1) пословно договарагье, 2) самоуправно, 3) друштвено договарање и 4) договарање друшхвено-политичких заједница. Пословно договарање би били уговори о пословно-техничкој сарадњи, о формирању интересних заједница, извесних конзорцијума, разних заједничких пословних организација и удружења. Мислим да се ту замењују пословни споразуми с уговорима о пословно] сарадњи која je, чини се, углавном задовољавајуће регулисана у чл. 125 сарадгъи у привреди. Ти би прописи, преиспитани одређеном дозом пажн>е, уз анализу дате праксе, могли бнти преузети у 30. Истина, такав третмап тих нор ми није уобггчајен и вероватно би унео нешто немира у смирени и мање-више компактни ред посебног дела облигација, али ипак мислим да му je (можда баш и зато) ту место. Иначе, држим да се под пословним споразумима мора подразумевати оно што др Балог наводи, а найме, да они обухватају елементе који се односе на пословање радних организација, као што су цене производя и услуга, подручје куповине (сировинско подручје), подручје продаје, наступање на иностраном тржишту. Y односу на цене споразуми имају и позитивноправни третман чл. 27. и даље Закона о формирању и друштвено] контроли цена. Ар Балог држи да пословии споразуми спадају у облает цивилног права, део о облигацијама. Мислим, да не може бити сумгье да je то тачно. Па ипак ]е питанье да ли би их требало стипулисати у 30. То питање, нажалост, морам оставити отвореним jep je на њега, бар мени, ггре стипулације конкретннх норми, тешко одговорити. Y сваком случају, пошто ту може доћи (а и долази) до олаког споразумевања на терет потрошача или слабијих партнера, потребан je известан бро] добро стштулисаних когентних норми које, према традиционалним навикама (које се код нас оправдано напуштају), спадају у домен тзв. јавног права. Самоуправно договарагье вргпи се измеВу радних организација у питањима од ширег заједничког интереса, а уговор се закључује у облику споразума, кодекса, закључка или слично. Предмет: утврВиванье програма дугорочног развитка, регулисање услова стицања и расподеле дохотка, заузимавье ставова о по]единим питањима и мерама привредног система и економске политике, разни случајеви договарања о заједничким фондовима резерви и солидарности итд. Иначе су те врсте самоуправних споразума, у нешто суженом обиму, и позитивноправно регулисане и то у чл. 18. Основног закона о утврђиваньу и расподели дохотка у радним организацијама. Ту je реч о договарагьу о условима стицагьа дохотка и о начелима ко ja ће служити као критерии при утврВивагьу и расподели дохотка у радним организацијама. Споразумом се могу преузети обавезе да ће се придржавати утврВених основа и мерила за расподелу дохотка и личних доходака, као и предвидети санкције у случају нарушаваньа појединих уговорних утаначења. Субјекти: самосталне организације удруженог рада. Мислим да нема сумње да регулисање ових споразума не спада у Цивилни кодекс, мада они садрже и неке цивилноправне характеристике^