Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕОПРАВДАНЕ ОСУДЕ И НЕОСНОВАНОГ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ

1. Y нашем законодавству право на накнаду штете због неоправдане осуде и неосноваиог лишења слободе предвиђено je као институт кривичног процесног права. Закохшк о кривичном поступку од 1953. године утврђује право на накнаду имовинске штете како лицу ко je je неоправ дано осуВено тако и лицу које je незаконито лишено слободе задржавањем у притвору и истражном затвору, Ово право тек Уставом СФРЈ од 1963. године постаје уставни принцип и сврстава се меВу одредбе о заштити слобода и права човека. Устав утврђује да je слобода човека неприкосновена, те лице које je неоправдано осуВено или без основа лишено слободе мора добити и материјалиу рекомпензацију из друштвених средстава. Тако, право на накнаду постаје посебан вид уставне заштите права човека, а истовремено уставни принцип који треба да утиче на спречавање неоправданих ссуда, посебно неоснованих лишавагьа слободе (*). Приликом усаглашавања ЗКП са Уставом од 1963. године извршена je само једна измена. Право на накнаду признато je лицима која су „без основа” лишена слободе задржавањем у притвору или истражном затвору, а не онима која су „незаконито” лишена слободе. Значајне измене ЗКП од 1967. године нису обухватиле институт накнаде штете, те се у овом моменту истине потреба за делимичним изменама Законика ко je би се, поред осталог, односиле и на ову установу. Већ од доношења Устава СФРЈ од 1963. постоји потреба да се одредбе ЗКП о накнади штете неоправдано осуђеним и без основа задржаним у притвору усагласе са уставним концепцијама о личним слободама и правима човека. У правној литератури се стављају озбил>ни приговори због неоснованих ограничена права на ову накнаду штете. Истине се да je нужно прићи усаглашавању ЗКП са Уставом, јер Устав утврђује право на сваку накнаду штете, а Законик признаје само право на имовинску штету. Устав признаје право на накнаду штете свим лицима која су без основа лишена слободе, а не само оним која су без основа задржана у притво-

(1) Др Јоваи ВорБевић, Нови уставни систем, Београд 1964, стр. 244—247.