Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

284

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФАКУЛТЯТА

PY ( 2 ). Оби приговори су сада посебно оправдани и акгуелни, jep са даљом демократизадијом нашег социјалнстичког друштва и развојем самоуправљања слободе и права човека чине основу друштвено-политичког система. Уставни суд Југославије покренуо je питање уставности појединих одредаба Законика о кривичном поступку које се односе на накнаду штете лицима неоправдано осуђеним и неосновано задржаним у притвору. После многих дискусија донет je Нацрт Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку којим се, поред осталог, предлаже да се укину постојећа ограничена права на ову накнаду штете. Пре свега, предлаже се да се призна право на накнаду неимовинске штете (нпр. за претрпљене болове, повреду угледа). Овако пропшрење обима накнаде у складу je са принципима граБанског права, а поред тога и савезни Устав у чл. 50, ст. 6. не прави разлику између имовинске и неимовинске штете. Исто тако и у погледу услова за накнаду штете због неоправдане осуде предлаже се да се укину извесна садашња ограничена, предвиБена у чл. 500. ЗКП, као и да се обухвате све кривичне санкције, а не само казне, уклгучујући и судаку опомену ( 3 ). 2. У погледу обима накнаде прописи ЗКП који се односе на накнаду штете због неоправдане осуде нису у складу са уставним одредбама (чл. 50, ст. 6. и 69. ст. 1. Устава СФРЈ ). Накнада целокупне штете представља право признато Уставом, који појам штете схвата у оба њена вида, као имовинску и као неимовинску. Законик признаје накнаду само имовlшске штете, а не говори о неимовинској штети. Судска пракса, пре и после доношена Устава, ту штету схвата као имовинску, одреВујући je према висини личног дохотка или друге зараде која би била реално остварена за време лишена слободе. У пракси се дешава да неоправдано осуВено лице не добије накнаду ни целокупне имовинске штете. Признаје се накнада само за штету која je настала за време проведено на издржавану казне, док се евентуална штета због поступка који je претходио осуБујућој пресуди, као и штетне последице до поновног запослења не расправл>ају у оквиру штете проузроковане неоправданом осудом. Право на накнаду штете која je настала услед самог воБена кривичног поступка не може се остварити по одредбама ЗКП, већ само у парници сагласно чл. 69. Устава СФРЈ, али je потребно утврдити да je штета причинена незаконитим и неправилним радом органа у поступку. У циљу усаглашавана ЗКП са Уставом у поменутом Нацрту предлаже се да треба признаки право и на накнаду неимовинске штете (због

(2) Младен Белчић, За измјену одредаба Законика о кривичном поступку о накнадп штете неоправдано осуђсним и пезакоиито задржаним у притвору или истражном затвору, Наша законитост, 5—6 1964, стр. 205. Никола Срзентић, Накнада штеге због неоправдане осуде и због неоснованог лишеньа слободе, Зборник радова о страном и упоредном праву, Бгд, 1966, свеска 4, стр. 443—444.

(з) Савезни савсг за правос\Ьс, Образложење Нацрта Закона о изменама и допунама ЗКП, Београд, 1970, стр 8 и И.