Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ној промени закона. Појам неоправдано осуВеног лица у ЗКП сужен je тиме шго je у чл. 500. ex. 2, х. 1 и 2. предвиБена само правоснажна осуВујућа хгресуда, а не и правоснажна решена, као шхо су решења о судској опомени и примени мера безбедносхи и васпихних мера, мада се и ту ради о примени кривичних санкнија због учињених кривичних дела. И оваквим решењима може се нанехи шхеха појединим лицима, хе нема основа да се ове одлуке изузимају из махерије неоправдане осуде. Y кривичном посхупку инсхихух накнаде иггехе због неоправдане осуде везан je са институтом понављања поступка. Међутим, до измене не оправдане осуде може доћи и поводом других ванредних правних лекова, захтева за заштиту законитости и захтева за ванредно ублажаване казне, Y таквим случајевима требало би такоВе признати осуВеном лицу право на накнаду штете. Супротно становнште које je изражено у нашем ЗКП није у складу са општим теоретским поставкама, а на његову неправичност указују и многобројни примери из судске праксе. Одредбе Законика о кривичном поступку о условима за накнаду штете због неоправдане осуде скоро су дословно преузете из ЗЕЛ од 1929. године, а ове одговарају одредбама ранијег аустријског права. Законском решењу овог питања стављају се оправдани приговори, jep се сматра да je неправично сужен појам неоправдано осуђеног лица. Према садашној одредби чл. 500, ст. 2. тач. 1. ЗКП у случаЈу када je кривични поступак правоснажно обустављен, ссуда се сматра неоправданом само ако je поступак био обновлен у корист осуВеног. Нема оправданих разлога да се ово не прошири на понављане кривичног поступка дозвољеног и на штету осуВеног. Дали приговор односи се на законску одредбу чл. 500. ст. 2, тач. 2. ЗКП према којој не постоји неоправдана ссуда ако je оптужба одбијена због тога што није било предлога или одобрена за гонење, или што je приватни тужилац одустао од гонена. Ннје цравично да се такво лице не сматра неоправдано осуВеним, јер ће овлашћени тужилац увек одустати од кривичног гонена кад установи да одреВено лице није учинилац кривичног дела или није одговоран за то дело. Предлаже се да се овај одустанак одностт и на оштећеног као тужиоца, те да се наклада штете цризна и у сдучају када je у новом поступку оштећени као тужилац односно при ватни тужилац одустао од гонена, па je из тог разлога поступак обуставлен. МеВутим, у случају споразума тужиоца и окривљеног да тужилац уз накнаду оду стане од гонена, право на накнаду штете мора се искључити ( 7 ). Исто тако треба признати право на накнаду штете када je у новом поступку оптужба одбијена због ненадлежности суда, a овлашћени тужи-

(") Образложење Нацрта Закона о изменама и допуиама ЗКП, стр. 13.