Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

287

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕОПРАВ ДАНЕ ССУДЕ

лац не наставн поступак пред надлежним судом. Поменути Нацрт предлаже рок од три месеца, па ако у томе року поступак не буде наставлен пред падлежним судом, неоправдано осуВено лице има право да покрене поступак за накнаду штете. Појам неоправдано осуђеног лица предвиђен у ЗКП не обухвата случај када je раније изречена казна несразмерна казни која je накнадно утврђена. Ако je у новом поступку казна снижена, морало би се такво лице сматрати неоправдано осуВеним у погледу оног дела казне коју je издржало по ранијој осуди. Ово би требало да важи не само када je до снижења казне дошло поводом понавлана кривичног поступка или захтева за заштиту законитости, већ и поводом захтева за ванредно ублажавање казне, ако се радило о околностима које су постојале у време доношена правоснажне пресуде. Најзад, озбилна примедба ставл>а се у вези са ограниченьем из ст. 3. чл. 500. ЗКП. Право на жалбу не може се ни у овом случају претворити у обавезу. Није доволно само исклучити силу, претну, обману и слична средства, већ je потребно утврдити и мотиве због којих осуВено лице није користило своје право на жалбу. И у овом случају треба да се призна право на накнаду штете, jep се не може сматрати да je осуВени пропуштањем жалбе сам допринео својој осуди, ако у моменту осуде није знао за чиньеницу и доказе који су довели до обнавлана поступка ( 8 ). 4. Устав СФРЈ од 1963. године садржи посебну одредбу о незаконитом лишењу слободе, (чл. 47, ст. 3), а посебну о лишењу слободе без основа (чл. 50, ст. 6). Појам лишена слободе без основа шири je од појма неза конитог лишена слободе. Без основа je и оно лшпене слободе ко je je засновано на закону, али се показало као неосновано. У цилу усаглашавана са Уставом учинене су 1965. год. измене ЗКП, па je у чл. 8. и 513. израз „незаконито задржан у притвору или истражном затвору” заменен изразом „без основа задржан у притвору или истражном затвору”. Изменении одредбама ЗКП проширена су права граВана на накладу штете, која je проузрокована превентивним лишенем слободе, али je ипак ствар уже поставлена него у Уставу. Према чл. 50. Устава право на накнаду штете има лице које je без основа лишено слободе, а по чл. 8. и 513. ЗКП ово право признаје се само лицу које je без основа лишено слободе задржаванем у притвору или истражном затвору. Одредба Устава je шира, jep обухвата свако лшпене слободе без основа извршено од било ког државног органа и у било ком поступку, а не само када се ради о притвору односно истражном затвору, како je то одреВено у ЗКП. Законик о кривичном поступку признаје накнаду штете због неоснованог задржавана у притвору (чл. 507. после задних измена од 1967. г), али

(в) Образложење Нацрта Закона о изменама и допунама ЗКП, стр. 13. Тако ипр. према аустријском праву неподношење жалбе искључује право па накнаду штете само ако je осуЬени пропустио жалбу због грубе немарности.