Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не предвиВа ближе услове, не даје елементе за одреВиваие појма неоснованог лшпења слободе. Упућивање на сходну примену одредаба које се односе на неоправдану ссуду не може да реши многе специфичне ситуације ко je настају у пракси. Појам неоснованог лишегьа слободе треба да се у ЗКП прецизније одреди и да се једном широм формулацијом обухвати не само неосновано задржавање у притвору, већ свако неосновано лишење слободе или неосновано задржавање у затвору у вези са кривичним делом ( 8 ). Y Законику није одреВено на који начин се утврБује да ли je задржаваие у притвору било без основа. Y правној литератури и пракси преовлаВује становиште да се оцена неоснованости притвора врши према исходу кривичног поступка. Неприхватљиво je да се ова оцена даје према околностима које су постојале у време одреВивања и трајања притвора. То би значило негирање права на накяаду штете овим лицима, јер су изузетни случајеви да се одреВује притвор када нису испуньени законски условн за одре Бивање ове мере превентивно!' лишеаа слободе. Према томе, питање неоснованости притвора треба да се оцењује према стању у моменту окончања кривичног поступка. Задржавање у притвору je без основа у свим случај евима када je накнадно донета правоснажна пресуда о ослобоВењу од опгужбе, или je оптужба одбијена, или je кривичнн поступак обустављен. Правичност налаже да се у овим случај евима призна право на накладу штете под истим условима, у истом обиму и висини као и неоправдано осуВеном лицу. Тако ова накнада неће припасти лицу које je својим лажним признањем и\и другим недозвољеним поступком намерно проузроковало лишење слободе. Сваким другим тумачењем појма неоснованости притвора не би се остварила основна сврха института накнаде штете. Поред накнаде штете због неоснованог притвора ова установа треба да обухвати и друге случајеве неоснованог лишења слободе. Пре свега, право на накнаду штете треба признаки лицу које je лишено слободе на основу чл. 180. ЗКП, али пн je дошло до одреВивања притвора нити до осуде тога лица. Y овом случају основаност лишења слободе не може се ценити према крајњем исходу поступка, већ према основима који су постојали у моменту лишавагьа слободе. Према томе, такво лице ће имати право на накнаду штете, ако у моменту његовог лншавања слободе није било основа за такво предузимање. Оправдан приговор да се овде ради о лишену слободе у врло кратком трајању и да орган унутрашњих послова у моменту хапшења, по правилу, не може да зна да ли постоје условн за одреВивање

(0) Нацрт Закона о изменама и допуналш ЗКП предвиђа признање права на накнаду штете, осим у случајевима пеоснованш притвора, лицу које je неосновано лишено слободе по чл. 180, ЗКП; затим, ако je било у притвору дуже него што износи казна у коју je урачунат притвор; ако му je новом одлуком смањена казна, као и ако je грешком органа неосновано лишено слободе или дужс задржано у притвору одиосно КП установи (чл. т. 1, 2, 3. 4, Наирта).