Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

289

НАКНАДА IПТЕГЕ ЗБОГ НЕОПРАВ ДАНЕ ОСАДЕ

притвора, не треба, да утиче на сасвим правично проширење права на накладу штете за свако неосновано дишење слободе. Овакво решење je у складу ca YcTaßOivi, односно са разлозима због којих je ова установа уведена у наше законодавство разлозима правичности и хуманости. Свако лишегье слободе je тешка мера с гледшита гаранције личних слобода, те установа накнаде штете представља један вид заштите личних права грађана, а истовремено њена ишра примена доприноси учвршћењу законитости. Y пракси je било претерано опрезности да се ширим и правичнијим тумачењем услова за добијање ове накнаде сувише не оптерете фондовп друштвене заједнице. МеђутИм, такав разлог се не би могао прихватитн. Суд није дужан да на штету странака и супротно закону води рачуна о финансијским могућностима друпттвене заједнице ( 10 ). 5. Најбројније примедбе законском решењу овог питања односе се на процедуру по којој се остварује право на накнаду штете због неоправдане осуде. Истину се различита мишљења и предлажу многа решегьа, али je заједничко становиште да би поступай требало скратити и упростити, уз истовремено пружање пуних гаранција за заштиту права оштећених лица. Постоји мишљење да треба изоставити обавезно споразумевање неоправ дано осуђеног лица са органом управе, jep се на овај начин у знатном броју случајева поступай само продужава. Овлашћено лице треба да се обрати непосредно суду, а могло би се предвидети да представите органа управе учествује на расправи и евентуално закључи поравнање у току одлучивања о захтеву. Међутим, према предложеном Нацрту задржана je могућност поравнања пред републичким односно покрајинским органом управе надлежним за правосуЬе. Предвиђа се и могућност делимичног поравнања, тако да овлашћено лице може за неусвојени вишак водити парницу. Законско решење се критикује и у погледу неоснованог ограничавања контрадикторности. Наиме, по захтеву за накнаду штете судија првостепеног суда прикушаа доказе без присуства и учешћа странака, а затим и републички врховни суд одлучује о захтеву на расправи која се може одржати и без присуства странака. Y суштини овде се ради о парници, па би поступак требало да теме по правилима парничне процедуре ( и ). Поступай за накнаду штете неоправдано осуђеним лицима није ни кривични ни грађански поступак. То je један посебан поступак регулисан у ЗКП у коме се примењују правила и једног и другог поступка, а истовремено постоје знатна одступања од принципа и грађанског права и кривичног процесног права ( 1г ). Тако, на пример, пред републичким врховним

0 П ) Ар Тихомир Васиљевић, Накнзда штете потекле од неоправдане осуде и пеоснованог задржзвања у притвору. Хроника судске траксс, Југословеиска ревија за криминологију и кривнчно право, бр. 2/1968, стр. 289.

(и) Никола Срзентнћ, цит. рад стр, 450.

(Щ АР Тихомир ВасиљевиБ, цит. рад стр. 296.