Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

304

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штвеним моралом (уосталом наклада неких штета по чл. 162. Скице ни у овом тренутку се не би могла прихватити, као на пример у случају обљубе над душевно оболелим женским лицем чл. 180. Кривичног законика, ко ja би се протнвила специфично] евреи новчане накнаде неимовинске штете). Обо све утолико пре кад се зна да кривична санкција која прати штете из чл. 162. Скице представља, с обзиром на посебну природу ових штета, најбољу сатисфакцију и најефикасније средство успостављања нарушене психичке равнотеже оштећене, до кога je оштећеној често вшпе стало него до тога да њена трпљења буду новчано репарирана. 17- Y чл. 164. Скица предвиВа да се право на накнаду неимовинске штете може другоме уступити ако je признато уговором или je о нему поведен спор, и да под истин условима ово право прелази на наследнике. Тако je и у неким страним правима а на том становшпту je дуто стајала и наша судака пракса. Мнслим да ово правило није сасвим у складу са специфичном функцијом новчане накнаде неимовинске штете, ко ja се остварује у живо] личности оштећеника. Оно допушта да спор за накнаду води, и досуђену накнаду користити, лице које већ остварује право на накнаду штете коју лично трпи, или лице које не само што није претрпело никакав бол лично него уонште не мора бити блиско умрломе (нпр. маћеха која нема право на накнаду неимовшгеке штете због смрти пасторка, у случају смрти његовог оца а свог мужа, наслеВује право на накнаду неимовинске штете коју je гьен муж претрпео због смрти свога сина; ако се у ово] хипотезн уместо маћехе појавл>ује мајка, она паралелно остварује два права: право на накнаду неимовинске штете коју лично трпи и право на накнаду неимовинске штете коју je због смрти свог детета претрпео њен покојни муж, и право на накнаду неимовинске штете коју je њен покојни син лично претрпео у интервалу измеВу нанесене повреде и дана своје смрти; кад се као наследник појавлује држава, она такоВе може водити спор за накнаду неимовинске штете коју je оштећеник лично претрпео, било због своје повреде било због смрти блиских сродника, итд.). Уместо предложеног боле je усвојити правило по коме право на накнаду неимовинске штете прелази на наследнике ако je признато правоснажном судском пресудом (и разуме се уговором), кад већ постоји једна перфектна новчана тражбина. То становиште je недавно заузео и Врховни суд Јутославије. Висина накнаде имовинске штете 18. Познат je у овом погледу став Аустријског граВанског законика и Србијанског граВанског закоштка: оштећеник има право на накнаду стварне штете независно од степена кривице, а право на накнаду за пзгубљену добит само у случају теже кривице (ако je штетник поступао са злом намером или грубом непажњом). Скица, сасвим умесно, одбацуј е ово правило и предвиВа у чл. 150, ст. 1. да „оштећеник има право по правилу како на накнаду претрпљеног губитка (просте штете), тако и на накладу измаклог добитка".