Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

309

ВЕСТЕ И НАЧИН ОДМЕРАВАЊА НАКНАДЕ ШТЕТЕ

ваној продајној цени. (3? сва три случаја била би примењена правила која важе за накнаду новчане штете, чему су посвећена излагања под идућим насловом). Код четвртог случаја реч je о уништењу потрошних ствари намењених једној изузетној потреби која није више актуелна, у ком случају би се накнада имала одмерити према вредности ствари на дан настанка штете (чиме се не прејудицира право на накнаду друге претрпљене штете). Друго je, разуме се, питање која би законодавна техника била употребљена: поименично набрајање случајева који значе одступање од усвојеног принципа или употреба неке одговарајуће ошпте формуле. Накнада новчане штете 25. Кад штетникова деликтна радња има за последицу штету која се од самог почетна састоји у суми новца (новчана штета нпр. крађа извесне суме новца), оштећенику се поред права на накнаду у висини почетне штете (номинални износ суме Koje je лишен) признаје и право на накнаду за неупотребу новиа. Y том погледу положај оштећеника из деликтне одговорности аналоган je положају повериоца из новчане облигације, од тренутка када je дужник пао у доцњу. О овом другом случају Скица говори у чл. 224. Пошто je у чл. 223. постављено правило да дужник који je задоцнио са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и камату од шест посто годишње, у чл. 224. се каже: „1. Поверилац има право на законску камату без обзира на то да ли je претрпео какву штету због дужникове доцње; 2. Али ако поверилац докаже да je штета коју je претрпео због дужниковог задоцњења већа од накладе предвиВене у претходном члану, он има право захтевати потпуну накнаду штете". Решење које Скица усваја данас je владајуће у упоредном праву. Старије схватање, да поверилац нема право на накнаду већу од законских камата, има све мање присталица, а напуштено je у неким земљама где je било озакоњено (Италија нпр.), као правило које не обезбеђује увек интегралну накнаду, а суд често приморава да законску презумпиију о обиму штете претпостави чињегашама које се успешно могу доказивати по општим правилима. 26. Y новије време предложено je једно друго решење: да се наклада укупно претрпљене штете (тј. иницијалне суме које je оштећеник лишен и штете због неупотребе новца) врши путем ревалоризације иницијалне штете (код уговорне одговорности номинални износ дуга у тренутку доцње) према куповној моћи новчане јединице у време одлучивагьа о тужбеном захтеву. Услсд опадања куповне моћн новца, за исту куповну моћ ранији број новчаних јединица постаје недовољан. Ако je куповна моћ новчане ј единице опала за два пута, количина добара ко ja се могла купити за 100, сада мора бити плаћена 200 новчаних јединица. Како je новац ошпте мерило вредности добара и услуга, то накнада овде мора имати тај смисао да, поред повраћаја иницијалне суме, уклони дефицит у њеној куповној моћи, до кога je дошло у периоду између настанка