Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

310

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штете и њене накнаде (односно код уговорне одговорности од тренутка падања у доцњу). 27. Против овог резоновања може се истаћи следеће: Прво, у условима инфлације готов новац се не понаша на исти начин као ствари у нагуралном облику (чија цена одн. вредност расте), па зато нема никакве аналогије са правилом по коме се штета на ствари (уништење или оштећење ствари) цени према прометној вредности у време доношења пресуде. Ако je укупан број новчаних ј единица у оптицају порастао за два нута, милион динара готовог новца које имам није аутоматски претворен у два милиона динара готовог новца. Према томе, ако сам лишен суме од милион динара, не може ми се на име накнаде дати два милиона динара, а то je резултат коме води теорија аутоматске ревалоризације. Друга, оштећеник може трпети штету ко ja није у узрочној вези са смањењем куповне моћи новца, па и у условима непромењене куповне моћи новца: био je онемогућен да неко време обавља свој занат, услед чега je наступио губитак у заради; онемогућен je да изврши своју уговорну обавезу, услед чега je морао да плати уговорну казну, или му je услед тога извршена принудна продаја имовине испод цене; спречен je да купи ствар чија je цена касније скочила због смањења понуде односно повећања потражње, или због измена царинских прописа. Применом теорије ревалоризације све ове штете остале би ненакнађене, јер су, по самој хипотези, без узрочне везе са променом куповне моћи новчане јединице. 28. Ако се, пак, узме да теорија ревалоризације не искључује накнаду побројаних штета, не види се како би она била усклаВена са том. накнадом у условима смањене куповне моћи новца. Једна могућност јесте да се врпш кумулирање накнаде ових штета и ревалоризације почетне новчане штете. Ревалоризација би овде значила чисто удвостручавање накнаде. Не види се шта би се овим поступком имало накнађивати, ако су већ једном накнаВене штете које су происгекле из неупотребе дугованог новца. Неко ми je проузроковао штету у износу од 1000.00 дин., услед чега нисам благовремено платно мом продавцу куповну цену у истом износу, па сад дугујем уговорну казну у износу од 200.00 дин. Ако ми je већ накнађена сума од 1000.00 дин. и поврх тога још исплаћена сума од 200.00 дин., колико сам у штети због плаћања уговорне казне, као, на име чега би ми се још могла дуговати разлика измеВу иницијалне штете (1000.00 дин.) и суме добијене њеном ревалоризацијом (рецимо 1300.00 Aim.) извршеном према постојећој куповној моћи новца’’ Аруга могућност je да се врши само ревалоризација. То би био поступай одреВивања износа накнаде, који нема никакве везе са самом штетом, па би због тога накнада само случајно могла бнти равна штети. Иницијална штета, рецимо, износи 10.000.00 дин. а ревалоризована, према данашњој куповној моћи новца томе што сам услед неизвршења сопствене уговорне обавезе платно раније фиксирану уговорну казну, која може бити утврВена на 2000.00, 6000.00, 1000.00 дин., дакле без икакве везе са разликом (5000.00 дин.) измеВу ини цијалне штете и суме добијене ревалоризацијом.