Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

311

ВРСТЕ И НАЧИН ОДМЕРАВАЊА НАКНАДЕ ШТЕТЕ

Трећа могућност јесте да ce врпш накнада побројаних штета, према њиховом износу, као да није ни наступила промена куповне моћи новца. To je поступак који je највише у складу са идејом да накнада буде одмерена ггрема штети, али који истовремено руши саму теорију ревалоризације. Јер, прихватање овог поступка значи у ствари прихватање идеје да ce испитује каква би била у потреба новца у оштећениковим рукама, и да ли je и колика штета отуда произашла. Ако се већ та идеја прихвати, онда би се овакво испитивање задело морало вршити увек (кад год се тражи накнада штете већа од законских камата), а не само некад, јер не постоји разуман разлог за усвајање неког ограничења. Не види се при таквом стану ствари где би било места за теорију ревалоризације, које би било поље њене примене. 29. Како то често бива кад се једно мишљење емитује само уопштено, и идеја ревалоризације показује своје праве слабости при по куша ј у да се прецизније технички организује, како би се вршила њена потпуна употреба. Она није у стану да пружи одговор на питања ко ja помоћу н>е треба да буду решена, a прихватањем задовољавајућих одговора на та питања, од ње на крају не остаје шппта. Нема, дакле, друге него усвојити чл. 224. Скице као право решење овог питања, које треба да важи како за уговорну тако и за вануговорну одговорност. Поставља се само питање: од кад теку камате код деликтне одговорности, да ли je и овде потребно стављање дужника накнаде у доцљу као код уговорне одговорности? О овоме ће одмах бити речи под следећим насловом, где се говори о каматама на досуђени износ накнаде штете. Камате на досућени износ накнаде 30. По општеприхваћеном становишту у нашој судској пракси, на досуђени износ накнаде штете камате теку од дана дужникове додње, а ако дужник (штетннк) није раније ставлен у доцну, онда од дана подношења тужбе за накнаду, која увек значи и стављање дужника у дощьу. По нахођењу судова то правило важи не само за уговорну одговорност већ и за деликтну, где има општи домашај: важи како за неимовинску тако и за имовинску штсту, било да се ова последња појављује у виду суме повца или у виду оштећења или уништења ствари. Овим су наши судови проширили, на подручје деликтне одговорности, примену једиог правила које je по општем признању писаца настало искл>учиво за потребе уговорне одговорности. Пренесено у стварност деликте одговорности, где треба да буде примењено на облигацију која као главна од самог почетна гласи на накнаду штете, правило доводи до неприхватљивих резултата, било да je реч о штети на ствари, новчаној штети или, пак, неимовинској штети. 31. У погледу штете на ствари (оштећење једне ствари у натуралном облику или њено уништење) у нашој пракси, као што je већ истакнуто, у основи je прихваЬсно правило да се накнада одмерава према прометној вредности ствари у време одлучивања о тужбеном захтеву. При таквом стању ствари, правило да на досуђени износ накнаде камате теку