Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

афекциона вредност, иредност од омиља ( 4 ). Дакле, о степенима кривнце води се рачуна и у случају кад се иде на повишеше накнаде. О степенима кривице код грађанскоправне дедиктне одговорности за штету води се посебно рачуна у нашем праву и када се ради о одговорности радника за штету проузроковану својој радио ј организацији. О томе изричну одредбу садржи члан 94. Основног закона о радним односима. „Радник који намерно или из крајње непажње проузрокује материјалну штету радној организацији на раду односно у вези са радом, дужан je да проузроковану штету накнади" ( 5 ). Одговорност за штету проузроковану на раду и у вези са радом представља, дакле, посебну врсту одговорности за коју не важе сва општа правила нашег облигадионог права. Тако код одговорностгг радника за штету проузроковану радној организацији, усвојено je правило по коме се води рачуна да ли je радник својој радној организацији проузроковао штету из намере или крајње или обичне непажње. За штету проузроковану радио ј организации из обичне непажтье, по нашем праву радник не би одговарао својој радној организацији, уколико joj je у том својству проузроковао штету. Полази се од тога да би ризик штете коју je радник проузроковао својој радној организации из нехата требало да сноси сама радна организација која управл>а радним процесом и која представл>а асоцијацију удруженсг рада. Међутим, на овом плану постоје одступања и у другом правду. Постоји и случај пооштрене одговорности за проузроковану штету. Наиме, према члану 248, став 2. Закона о Југословенској народној армији ( e ) „државни секретар за народну одбрану може прописати да се штета настала услед нестанка оружја или муниције, који служе за лично наоружанье и који су учиниоцу штете били поверени на употребу, чуваше или руковагье, накнађује до петоструког износа стварне штете". Y једној одлуци Врховног суда Југославије наводе се разлози због којих постоји гюоштрена одговорност војних лица за штете нанете оружју и муницији оружаних снага СФР Југославије: „Практични значај овакве пооштрене одговорности за штету објашњава се самом врстом ствари (оружје и муниција намењени да служе личном наоружашу) и потребом да се пооштрешем одговорности у пупијој мери заштите интереси оружаних снага и јавног поретка, jep се тако сузбија тенденција да овакве ствари протуправним начшгом доспевају у власт појединаца" (Пресуда Савезног врховног суда П. 8/59 од 21. маја 1959. Збирка судских одлука, књ. IV/2, бр. 201, с. 18—20). 4. У нашем облигационом праву постоји и правило о солидарној одговорности више лица за нету штету, које je било познато и клаенчном

( 4 ) Упореднти члан 31, став 2. Нацрта закона о накнади штете. Такво правило налазимо и у нашим старим грађанскпм законмцима в. пар. 205. Српског граЬанског законика и пар. 335. Аустријског општег граЬанског закон:пса.

(*) Упоредитн члан 155, став 2. Закона о савезној управи Сл. лист СФРЈ 7/65, измене Y бр. 11/66.

(6) В. Службечи лист СФРЈ 52/64, измене и допуне у бр. 57/65.

319

ГРАБАНСКОПРАВНА ДЕЛИКТНА ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРОУЗРОКОВАНУ ШТЕТУ