Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

320

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

облигационом праву. Силидарна одговорност више лица постоји, ако je више лица проузроковало штету заједно, без обзира какву су улогу играли (да ли су били извршкоци, подстрекачи или помагачи). Она постоји и у том случају, када су више лица проузроковала исту штету, радећи независно једно од другог, „ако се не могу утврдити њихови удели у проузрокованој штети" ( 7 ). И код одговорности више радника за штету проузроковану својој радној организации, одстутшло се у нашем праву од општег правила облигадионог права о солидарној одговорности. Када више радника проузрокује штету својој радној организавдгји, полази се од правила о њиховој подељеној одговорности, што значи да je „сваки радник одговоран за део штете коју je проузроковао" ( 8 ). Изузетно, више радника би одговарало за штету проузроковану својој радној организацији по принципу солидарно одговорности само у том случају, ако би штету проузрокавали умишљајним кривичним делом. На плану радничке одговорности за штету проузроковану радној организации правило je о подељеној одговорности више радника за исту штету, док се солидарна одговорност појављује у изузетном случају. Разлоге за овакво решење требало би тражити у измени положаја радног човека у нашем друштву и у потреби јачања његове индивидуалне одговорности. 5. Y нашем облигационом праву није данас спорно да поред фпзичких лица и правна лица могу одговарати за штету коју су проузроковала туђој личности или имовини ( 9 ). За разлику од нашег старог облигационог права, које тшје знало за деликтну одговорност правних лица, правна лица данас имају делшстну способност и одговорна су за штету која би настала туВој личности или имовини. Само, за разлику од физичких лица, правна лица не могу сама да проузрокују штету, јер не представљају реалке личности, веп личности које се стварају на основу правних пропяса. Стога штета коју она проузрокују настаје делатношћу оних физичгшх лица ко ja се појављују било као њихови колегијални (скупштина, раднички савет, управни одбор), било као њихови инокосни органи (директор привредног предузећа, управник задруге). Поставља се Шlтан>е; да ли се овде ради о одговорности правних лица за своје радње, им о одговорности за радње друтога. Правна лица се оснивају да би се постигли одреВени допуштеыи циљеви! Иако би се могло говорит о одговорност правних лица за своје радње, кад су у питању допуштене радње његових органа ( ,0 ), изгледа нам да не бисмо могли изједначавати нравно лице са његовнм органима, када се ради о недопуштеним радњама предузетих иницијати-

(7) В. чл. 44. Нацрта закона о накнади штете из 1961.

(8) В. чл. 95. Основно? закона о радннм односима Сл. лист СФРЈ, 43/66, поправка у 4S/66, измене и допуне у 52/66 и 26/68.

(9) Поред граЬанске делнктне одговорности правно лице одговара и за прцвредне иреступе и прекршаје а и административно.

(io) Ma да се и овде води рачуиа да je орган правног лица нетто друго у одиосу на само правно лице. Y чл. 53. т. 2. Закона о уговорима и нскоришћавању поморских бродова (Сл. лист ФНРЈ 25/59) jacHO je то речеио: „За радтье и пропусте заповедника брода, других чланона посаде и осттлих лица којима се у пословагьу служи, бродар одговара као за своје радње li пропусте".