Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

322

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

разних схватања: полази се од апсолутне претпосхавке о кривици да би се дошло до одговорности без кривиде (угрожавааа околине) ( lä ). Полазећи од законске обавезе родителя о чувашу и надзору малолетника, изгледа нам да би у нашем праву требало да родители одговарају за штетне радње малолетника по принципу претпосхавке о кривици родитеља. Како данас малолетници брже стичу знааа, изгледа нам да би ова претпоставка о кривици родитеља требало данас да почива на релативном критеријуму ( 1J ) ато значи, да би се родители могли да ослободе одговорности за штетне радње својих малолетника, уколико би доказали да су у вршегьу надзора показали сву дужну пажњу, те да до њих нема кривице за штету која се догодила ( 14 ). Под истим условима требало би да одговара и старалац малолетног лица, коме je поверен надзор над малолетником одлуком органа старателства или суда. Фактички старалац не би могао да одговара на исти начин као и родители или старалац поставлен одлуком органа старателства или суда. Фактички старалац би могао да одговара за штетне радње малолетника само по принципу доказано кривице- док би родители одтоварали и у овом случају, по принципу релативне претпосхавке о њиховој кривици. 8. Перед родители за штетне радње малолетника у нашем праву могао би да одговара и сам малолетник. Да би малолетник могао сам да одговара за своје недозволене поступке, потребно je да поседује одреЬене квалптете. По нашем старом праву било je потребно да je малолетник достигао одреЬене године живота (узраст) ( 15 ), и да поседује одређена психичка својства. Изгледа нам да бисмо данас могли учинити одт ciвор ним малолетника за aerose штетне радње, уколико би поседовао способност за расуђивање, способност да схвати да његов поступак није био у складу са понашањем и поступцима који се нормално у животу траже, не узимајући у обзир као услов његове одговорности и узраст ( 16 ). Узраст би требало да остане као један од услова за утврђивање малолетникове пословне способности поред постојања и других услова. Изгледа нам да би у нашем праву валало разликовати малолетникову деликну способност од његове пословне способности: за угврђивање aerose деликтне способности, доволно би било утврдити постојање способности за расуВиваае, док би за утврпнватье малолетгагкове пословне спо-

(12) В. матернјал са Симпозијума о граћанској одговорности, одржапог 11. и 12. фебруара 1966. г. у Бгограду у организации Института друштвених наука, посебно реферате проф. Ар Стевана Јакшића и др Светислава АранВеловића, стр. 213—246.

(is) Y Српскпм (пар. 807) и Аусгтриском (пар. 1309) граћанском законику родители су одтоварали по принципу апсолутне претпоставке о кривици, а у Општем имовинском законику за Црну Тору (чл. 575) по принципу релативне претпоставке о кривици.

(и) В. план 12. Нацрта закона о накнади штете од 1961.

(15) По Српском граЁанском законику малолетник до 7 година живота rape могао да одговара за своје штетне радље, док je малолетник изнад 7 година могао да одговара, уколико поседује способност за расуђивање. По новелнраном тексту Аустриског граВанског закоинка прави се разлика између малолетника до 14 голи и а и оннх преко 14 година. Малолетници до 14 година не би могли да одговарају за своје штетне радтье, док би они преко 14 година могли да одговарају, jep се сматра да први немају способност за расуђиван.е, док je друга имају.

(i«) Упоредити чл. 13. Нацрта закона о накнади штете од 1961. г.