Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

324

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кривице. Ако би старалац таквог лица исплатио накнаду оштећеном лицу -за штету коју je ово лице проузроковало у светлом тренугку, старалац би имао право регреса према тьему. И за пунолетна лица потпуно лишена пословне способности требало би применити исто правило као и за малолетнике неспособне за расуђивање: да имају да накнаде штету, иако нису одговорни, по принципу правичности, када je њихова имовинска ситуација таква да исплата накнаде штете са њихове стране не би значила никакав терет, а не би се могла добити И/Ш би представљала велшш терет за стараоЦа. И. Y случајеве грађанскоправне деликтне одговорности за другог спада и одговорност послодавца за своје раднике и службенике. Овај случај одговорности за другог добио je код нас много већи значај као одговорност радних организација и друштвено-политичких заједшша за своје раднике, ма да у нашем праву могу бити засновани радни односи и код имаоца занатских радњи (тзв. послодаваца). О одговорности државног органа односно организације која врши послове од јавног интереса за штетне радње њихових радпика, говори се у Уставу СФРЈ (чл. 69), Основном закону о радним односима (чл. 97, ст. 2), а о одговорности радних организација за штетне радње радника у Основном закону о радним односима (члан 97, ст. 1). Постоје и друга партнкуларни савезни и републички прописи који говоре о одговорности за штету коју проузрокује радник на раду и у вези са радом трећим лицима ( 17 ) Y нашем данашњем праву за штету коју радник проузрокује, на раду и у вези са радом, трећем лицу (појединцу или нравном лицу), одговара само радна организација, одн. друштвено-политичка заједница код које je радник засновао сталан радни однос. На чему би требало засяовати одговорност радне организације за штетне радње радника? Y буржоаском праву правило о основу одговорности послодавца за штетне радње радника и службеника објашњавано je на разне начине. Y тим објашњењима увек се полазило од претпоставке о кривици послодавца. Једни су говодили да je послодавац крив jep je извршио рђав избор лица којима je поверио обављање својих послова; друга су тврдили да je послодавац крив јер није довољко надзирао рад својих радника и службеника, a трећи су сматрали да би он требало да одговара jep их нмје довољно обучио за посао који они врше. Y старијим буржоаским правима послодавац одговара по принципу апсолутне претпоставке о кривици (француско, аустријско право), а у млаЬима по принципу релатнвне претпоставке о кривици (немачко, швајцарско право). Y нашем праву се питање основа одговорности радне организације за штетне радње радника поставл.а данас на сасвим друга начин, с обзи-

(i?) Y тим партнкуларнпм прописима углавном се репродукују правила из Основное закона о радним односима који представља матични закон у питању реЕулнсања радних ■односа.