Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ром на постојање радничког и друштвеног самоуправљања. Радник и радна организација представљају јединство и не супротстављају се једно другом. Сваки радник у радној организацији учествује као равноправан члан радне заједнице у процесу производње и самоуправљања. Он je и произвоВач и самоуправљач. Уколико би у процесу рада била проузрокована штета трећем лицу, за ту шхету би одговарала радна организација, која представлю асоцијацију удружехюг рада. Радна организација би одговарала за штеху проузроковану хрећем лицу по принципу одговорносхи без кривице. Радна орннзација би хребало да сноси ризик шхеха проузрокованих трећем лицу у радном процесу, без обзира да ли je шхеха наехала радњом њеног радника или због употребе опасне схвари. Када je радник проузроковао шхеху хрећем лицу, радна организација би хребало да одговара за ту штеху по принципу ризика управл>ања радним процесом ( 18 ). Изгледа нам да би принцип објективне одговорносхи за штеху хребало схватити у нашем праву не само као одговорност за штеху од опасних схвари него и као одговорност за штеху у уггрављању радним процесом. Ни у одредбама Устава СФРЈ, ни у одредбама Основног закона о радним односима ( 19 ), ни из других закона, не би се могло закључити како би радна организација одговарала за штетне радње радника: да ли по принципу кривице (субъективна одговорност) или по принципу одговорносхи без кривице (објективна одговорност). МеЬутим, наша судака пракса све нише заузима став да би у приликама данашњег разно ja радних организација, положаја радника у радној организации и положаја оштећеног лица коме je радник радне организације причинно штеху на раду и у вези са радом, хребало одговорност радне организације засновати на одговорности без кривице С 29 ). 12. Радни однос може се засновати и код појединца, приватног послодавца, имаоца занатске радње. И такав радник био могао да на раду и у вези са радом проузрокује шхету трећем лицу. Како би хребало да послодавац одговара за такву шхету? Изгледа нам да би и приватни послодавац хребало да одговара по принципу одговорносхи без кривице, по принципу створеног ризика, без обзира што се овде може да утврди који je радник проузроковао штеху, који je радник крив и зашто би послодавац био одговоран (због недоволшог надзора, обучености или рђавог избора радника) ( 21 ). Послодавац има користи од рада радника, па би хребало да сноси и штетне последице радникове недопуштене активности, без

(18) В. супротно схватање у реферату др Врлете Круља: Матгријална одгоаориост радне организације за ьитете које причине радници трећим лицима, на Симпозиуму о одговорности у радним (посебно привредним) организацијама у систему друштвене својине и самоуправљања, одржаном у Опатији јуна 1968.

Оg) У члану 97. налазимо овакву одредбу: ~3а штету коју радник па раду или у вези са радом проузрокује трећим лииима (поједпнцу или нравном лицу) одговара радна организацпја код којс je радник био на раду у тренутку проузроко.чања штете".

(го) В. Збир. суд. одлука кн>. IX;3, бр. 364, стр. 96.

(21) Према позитивним прописима ималац занатске радње могао би да заснује радни однос само са пет лица в. чл. 6. Општег закона о занатским радњама само стали их занатлија Сл. лист СФРЈ бр. 13/63.

325

ГРАБАНСКОПРАВНА ДЕЛИКТНА ОДГОВОРНОСТ ЗА HPOY3POKOBAHY ШТЕТУ