Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

450

ШАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у питанье, мада je могу lio и друкчије решење. Овде je основно питање да ли ће ce облигациони односи који настају између тзв. друштвених правних лица регулисати одвојено од облигационих односа других субјеката који ce појављују у промету. Као што je напред речспо, зима доста разлога да се и облигациони односи који настају у привредном пословању организација удруженог рада као основних носилаца цроизводње и размене, регулишу у Цивилном кодексу. Ако би се то усвојило, требало би ове односе што комплексное обухватити (наравно, остављајућн по страни питања која по њиховој природн спадају у узансе у опгатем смнслу речи). Требало би, дакле, узети у обзир, поред типичних уговора који се често заклдшују У робном промету (и промету уопште), и друге уговоре који су од значаја у привредном пословању и у односима ширег броја учесника у промету (банкирски послови, оснгурање и др.). Овамо би спадало и регулисање односа у вези са хартијама од вредности. Но, односй у вези са меницом и чеком имају, чини се, унеколико друкчнји знача ј са гледишта регулисања у Цивилном кодексу, тако да заслужу] е посебан третман. Изузетан знача] имају односи из области пловидбене (поморске и др.) прнвреде. Y пнтању су веома бројнп, разноврсшг и сложени односи са анатним специфичностима и са многим примесама јавноправних елемената. Због тога, а и због обимности ове матери] е, овн би се односи тешко могли у целом обиму уклопити у Цивдлпи кодекс, па би више било разлога да они буду обухваћени посебним законнком. МеЬутим, начелне одредбе које се односе на уговор о превозу, a које би биле садржане у Цивилном кодексу, требало би да важе и за транспорт пловидбеним (и ваздухопловшш и другим) траиспортшш средствима, 10. Посебан проблем са становишта кодификације цивилног права чине две различите трупе нмовинских односа. Заједничко им je то што се у њима испољавају карактернстшсе тзв. апсолутних субјективних права. Реч je о тзв. интелектуално] и индустријској својини и о стамбеним односима. Прва трупа обухвата односе у вези са ауторством, проналазаштвом (са патентима и лиценцама), моделнма, жпговнма и узорцима. Иако су овде у питању цивилноправни односи. може се рећи да, с обзиром на њихове специфичности (спој имовннских и ыеимовинских елемената нт.) постоје разлози за регулнсање ове материје нзван Цивилгюг кодекса, путем посебних закона. Друга трупа тиче се односа у вези са коришћењем станова, у друштвеној и приватно] својиин. Ови односи, раиије са доста админнстратившгх елеменатга, све више добиЈају скоро класични „цивплистички” карактер, у мери у којој општи економски условн обезбеђују узимање, „добиjaibe“ стана на коршићење. РТзгледа, међутим, да овн односи нису у свим аспектима довольно сгабнлпзованн да би се, у целини, обухиатили Цпвплним кодексом. Због тога су и овде потребна даља проучавагьа, која су, уосталом, у току.