Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

449

САДРЖИНА И СИСТЕМАТИКА ЦИВИЛНОГ КОДЕКСА

уступање права на објављиватве слике, итд.). То захтева цивилноправно регулисање. Према томе, има извесннх разлога да се Цивилним кодексом обухвате и права личности, да се утврди њихов садржај и регулише која се од тих права, у ком обиму, кала и под којим условима могу отуЬивати. За то говори принцип законодавне рационалности. Иначе, могуће je и решење да права личности остану тамо где по својој природи спадају, тј. у уставно.м праву, а да се у Цивилном кодексу регулише само она страна тнх права која има карактер „прометљивости”. На тај начин Цивилни кодекс био би веровахно хомогепији, јер би садржавао само имовинска права. (Наравно, то се не односи на одредбе о својсавима фнзичких лица као правних субјеката, што спада у опште одредбе Цивилног кодекса). 8. Y предратној Југославији као и у другим буржоаским земљама, породични односи третирани су као цивилноправни односи, породично право као део цивилног права, па и онде где су брачни и породични односи регулисани посебним законом (нпр. Француска). Актуелно законодавство социјалистичких земаља издваја законодавство о обраку и породиди из грађанских законика ( 1б ). Y нашем законодавству од почетна коднфнкашгје полазило се од става да ови односи чине посебну трупу друштвених односа неимовинске природе са бројним и знача] ним специфичностима, тако да je основано да се они посебно регулишу, одвојено од нивилноправннх односа ( 17 ). Y том правду иде и рад на текућој кодификацији нашег права. То je, готово једнодушно, и становиште наших правних писаца. Имајући у виду битна обележја брачних и породичннх односа, оправдано je узети да ти односи не треба да буду регулисани у Цивилном кодексу. Може се приметити да за основну характеристику тих односа није од значаја што се њихова заштита и заштита права која из њих произлазе остварује у парничном поступку. Наша су дека пракса јасно je разликовала карактер тих односа од облика гьихове судске заштнте. Међутим, друкчије стоји ствар са наследноправним односима. Овде je, углавпом, реч о имовинским односима, па до сада није ни било спорно да су то цивилноправни односи. Због тога има разлога да они буду и обухваћени Цивилним кодексом. 9. Велику облает цивилноправних односа представл.ају облигације права и обавезе што настају првенствено у промету робе и услуга, али h у другом нравном промету, затпм из проузроковања штете и других правних односа. Њихово регулисање у Цивилном кодексу вероватно не долазн

(15) Совјетски тшеци, меЬутим, нису сасиим сложни у иоуледу карактера и места породичног права. Ynop. ипр.-, С. И. Братус, Предмет и система советского гражданского права, Москва. 1963, стр. 109. и сл.; Е. А. Флейшиц и А. Л. Маковский, О гражданском кодексе РСФСР, Советское государство и право 1964 , 6р. 8, стр. 14—23; О. S. Joffe, Советское гражданское право, Ленинград, св. 3, 1965, стр. 170. и сл.; Е. М. Ворожейкии, Семенное право как самостоятельная отрасл права, Советское государство и право, 1967, 6р. 4, стр 29—37; О предмете советского семейного права. Советское государство и право, 1968, бр. 6, стр. 49—56: К. Г. Александров к др., Теория государства и права, Москва, 1968, стр. 599.

(и) Попекад ни закомодавац није то jacira разграничио. Нпр. према чл. !. Закона о парничном поступку породично право спадало би у граЬанско право.