Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

11l 14. Y вези ca пој единим групама имовинских права поставља се питание правног карактера појединих врста права (или њихова квалитета). Овде се посебно има у виду егзистенција тзв. стварних права (као права са ширим и јачим правним дејством) у погледу ствари у друштвеној својини. Са аспекта цивилноправног регулисања имовински одпоси садрже субјективна права и обавезе у погледу средства и предмета рада, производи рада и других ствари и престација ко je могу - бита објект цивилног права. Као што je позыато, у погледу ствари као предмета права, квалитет субјективних права може бити различит, било да се оне на неки начин корнете у производил било да служе потрошњи (односно да су намењене или да се нал£lзе у промету, роба и др.). Какав квалитет треба да имају право својнне и право коришћења у погледу тих ствари? Нарочито, да ли je оправдано праву корншћења дати карактер стварног права? Уколико je реч о стварима у личној (односно приватној) својини, потреба постојања стварних права, изгледа, не доводи се у питање. МеЬутим, у погледу ствари у друштвеној својтши изражено je мишљење да у области друштвеносвојннских односа могло остварити право на плодове рада нема потребе за формирањем института стварног права, већ да je довољна поседовна (државинска) заштита ( ,8 ). Аруштвена својнна значи укидавье приватне својине. То подразумева да средствима за пропзводњу и производњом, као сврсисходном скономском делатношћу, управл>ају пронзвођачи који с њима раде и да њима щшпада и произвол рада. На та] начин престаје раздвојеност (отуБење) између произвођача и средства за производњу, тако да се међу њима успоставља непосредан однос у том смислу што je елиминисан кагшталиста у виду приватног послодавца или државе. Тако, друштвена својима у пзвесном смислу значи самоуправление у области пропзводних односа. Будући да произвођачима припадају непосредно производи тьихова рада, престаје раздвојеност (отућење) нзмеђу произвоВача н производа рада; ни овде ce између њих не уклапа ни приватни капиталист ни држава; експлоатација ce укида ( ls ). На тај начин друштвена својина у извесном смислу зиачи присвајање плодова рада од стране произвођача. Према томе, између друштвсие својине, саМоуправљања и права на плодове рада може се у извесном смислу ставитн знак Једнакости. Наравно, реч je о неким етранама и елементима друштвених односа и о њиховом поступном остварпватьу. Ако се узме да друштвена својина („заједиичко коришћење свих производник оруђа и расподела свих производа према заједничком дого-

(18) В. нпр. Документ о погреби и основ и Цивилног кодекса Југославије, што га je израдила Коммсија за прппрему Цивилног кодекса коју je образевао раннјн Правнн савег Савезног извришог Bella, новембар Ј967, стр. 12.

(in) Вид. К. Маркс. Отуђенн рад, Маркс-Енгслс, Ранд радови, изд. Култура, Загреб, 1953, стр. 186. и ел.; \тюр. М. Поповић, Иепосредна соцм ј а/\истичка демократија, Београд, 1966, стр. 125, 137.