Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

455

САДРЖИНА И СИСТЕМАТИКА ЦИВИЛНОГ КОДЕКСА

односа ко je би требало и који ће се моћи у цслини регулисати у Цивилном кодексу. Али, има и таквих у погледу којих се тако неће моћи поступитн. На пример, поставља ce питање стамбених односа. Чини се да се може рећи да се економски односи у овој области нису до те мере стабилизовали без обзира на правац којим би требало и којим се може ићи да би се они у потпуности могли регулисати у Цивилном кодексу, с обзиром на пожељну трајност тог законодавног акта. Ипак, то не би сметало да се о тим односима у Цивилном кодексу дају нека начелна решења, тј. да се постави опшхи оквир тих односа који би одговарао садашњим приликама a који би према оцени уједно одговарао развитку тих односа за неки дужи временски период. Y оквиру ыачелних решења остало би да се односна матери] а регулише посебним законом. Можда ће се показати потребним да се принцип специјализације слично али из других разлога примени у погледу земљишних односа, с обзиром на гломазност материје, на метанье цивилноправних и јавноправних елемената и др. Вероватно би се „специјализирање" ове материје могло ограничихи само на специфичне односе (експропријација и др.), док би ошптп цивилноправни односи у погледу земљишта требало да нађу место у Цивилном кодексу. БиИе потребдо држати се специјализације и у погледу неких „типских" односа које ће Цивилни кодекс у потпуности регулисати, али изван којих постоје специфичне ситуавдхје. Тако нпр. облает проузроковања штете и њене накнаде. Ту he се вероватно показати да у неким областима живота за нека питања ваља одступити од одредаба Цивилног кодекса (рецимо, у области ловства, штета од дивл>ачи, „радних односа“, поморских штета и др.), uno би требало регулисати одговарајућим посебним законима. Специјализацију ваља применнти и с обзиром на подручје аутономног права. Тако на пример, у погледу схицања личног дохотка у организацији удруженог рада Цивилни кодекс треба да постави извесне опште, начелне одредбе, али довољно конкретне да се њима утврди одговарајуће субјективно право радие заједнние и сваког радног човека индивидуалио. Али, доста тога из круга тих односа ваља да остане самоуправно] регулативи радних заједница. Ааљи вид специјализације тиче се републичког законодавства у цивилноправно] области. Мада ће Цивилни кодекс имати карактер тзв. потпуног закона, чини се да не би требало да он залази у материју у ко] о] могу да се испол>ава]у специфичности цивилноправних односа које произлазе из посебних услова у по] единим републикама. Принципа сиецијализације вал>ало би се држати и у погледу процедуралних односа. То значи да je у Цивилном кодексу месго тзв. материјалноправним нормама, а да у тему не треба да се уређују поједина питања процедуре. Тако, у оквир норми о иаследноправиим односима не би ваљало унети норме о поступку, као што je у позитивном закоиодавству. Слично вреди за процедуралне одредбе које се тичу евиденције земљишноправиих односа (и других стварних права на непокретности) у јавним кгьигама, и др.