Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

442

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

показују разлози за доношење и главки део садржаја још Законика XII таблица, основног извора »ius civile« које je Енгелс оценио као „прво свехско право друштва пронзвођача робе”. 3. Садржај цивилног кодекса опредељује ce цивилноправним нормама којима ce регулишу економски односно гшовински односи iiito настају у области производње, размене и расподеле, и уопште у целокупном склону својинских односа. Овамо нарочито спадају односи у вези са употребом (искоршнћавањем) односно присвајањем средстава за производњу, укључујући земљиште као предмет односно услов производног рада и живота људи, односи у промету робе и других добара и у вршењу привредних и других услуга и делагности на темељу економске накнаде, односи у вези са присвајањем производи односно плодова рада и расподелом у удруженом раду и у радном односу, као и односи што произлазе из личне својине. Оби економскч (имовински) односи улазе у круг цивилног права и по гьему се, у основи, оно разграничава од других правних грана. Y том оквггру налази се и садржај Цивилног кодекса ( 3 ). Ипак, свн односи што пронзилазе из својинских и с њима повезаюгх других имовинских односа нису у целини предмет цивилног права. Присвајање се врши у оквирима општих услова привреЬивагьа (примарна расподела!) а они се одређују нормама које не спадају у цивилно право. Уз то, неки од имовинских односа регушппу се нормама административног

(з) Појам и оквир щшилног права и ~цивилних кодекса" мењалн су се кроз историју. Сте-ро римско jus civile обухватало je целокупно римеко право, приватно и јавно (уклзучујући сакрално), док се тзв. приватно право ограничавало на оно што je пзражавало интерес појединаца. Приватно право обухватало je имовпнеко право (тзв. чисто имовинско, као п породпчно- имовинско и наслсдно), поред тога још и лично статусно и пороличио, a токође и процесно грађанско право. (К. Салковски, Институцнје са историјом рхшеког приватног права, Београд, 1894, стр. б--9). Са разпитком привреде и друшткених односа уопште, у периоду рецепцнје римског права израз »ius civile« коначно се задржао за ознаку приватног права у опсегу како га je оно имаю у систему римског права, с тим што се доцније одвој мло процесно право. У след развпјања каиигалистичке привреде од цивилног права, прилично рано почело се одвајати поморско и трювачко право, а у новије време формиране су као посеоне гране права и радио, траиспортно и неке друге области приватног права. После нових буржоаских кодификациЈа (фраыцуски ГЗ 1804, аустријски ГЗ 18U, њемачки ГЗ 1896, италијански ГЗ 1565. и 1942, швајцарски ГЗ 1907, и др.), цивилно право своди се у основи на оно што je садржано у грађанским законишша. Као такво оно чтгаи главны део приватног права, а ово обухвата и остале односе граћана у које они ступају са позицијом приватног интереса. То, у основи, прихвата и буржоаска правна теорија мада у њој има унеколико различитих мншљења. Упор, нпр.: Л. Марковип, ГраВанско право, I кть., 2. кзд., Београд, 1927, стр. 1; Л. Colin H. Capitant L. J. de la Morandière, Traité de droit civil, Paris, 1957, t. I, str. 1, 32, 37; L. Enneccerus H. Nipperdey, Lehrbuch des Bürgerlichen Rechts. Allgemeiner Teil, Erster halbband, 15. изд., Tübingen, 1959, стр. 1. и ел. Оригиналну коицепцију у погледу садржаја и систематике и via црногорски Општи нмовински закошж од 1888, којп обухвата само општс имовнискс односе, yKibyuyjyhn пмовинско-породичне, али не чисто породичне односе (В. БогпшиЬ, Метод и систем коднфикације имовlшског права у Црној Горп, пзд. дело, Београд, 1967). Грађански законици соцпјалистичкпх зема.ъа (маВарски ГЗ 1959, совјетски Основы граЬанског закоыодавства итд. 1961, руски ГЗ 1964. пол>ски ГЗ 1964, чехословачки ГЗ 1964. Привредни закокнк 1964. и Законик међународне трговпне, 1963), нако са зчатиим модификацијама и варијацнјама, углавном регулишу имов!шске односе, изоставл»ајући норме о породичшш одиосима (и радним). У погледу коипепције совјетског граЬанског права посебно вид. С. Н. Боатус, Предмет и система советского гражданского права, Москва, 1963.