Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

443

САДРЖИНА И СИСТЕМАТИКА ЦИВИЛНОГ КОДЕКСА

права односно нормама неке друге правые гране (нпр. односи у области јавноправног присвајања порези, царине и др., затгш извесни земљишноправни односи, као што су експропријација у ужем и пшрем смислу речи ограниченна земл>ишне својине, арондација, комасација, нскоришћавање пољопривредног земљпшта и др.). Треба имати у виду да, бар у досадашњем нашем правном режиму, има односа који се као целина, или претежно, каракхеришу као административны или неки други правый односи, али у оквиру којих постоје и такви односи који имају обележје критеријума који важе за ове односе (нпр. у области комуналног уређења накнада за уређеље грађевинског земљишта, затим у области водопривреде, шумарства, ловства и др.). Таквих односа има чак, мада изузетно, у области робног промета (принудпо закључивањз уговора са одређеним садржајем). За разграничење цивилноправних од ванцивилноправних имовинских односа правна теорија усваја извесна начела за која се сматра да представљају карактеристична обележја цивилноправних односа (тзв. метод цивилног права односно метод легислативног регулисања имовинских односа слобода заснивана имовинских односа, правно-формална равноправное! учесника и др., дакле, „економски метод” за разлику од „административног метода” ( 4 ). Кад се приступа унификаторној кодификацији цивилног права потребно je да се, користећи се критеријумима цивилноправног („економског”) метода, из ванцивилноправне области издвоје и пренесу у цивилноправну облает они имовински односи који би према садашњем друштвеном и правном стану и тенденцији друштвеног и правног развитка оправдано могли да се регулишу према цивилноправним начелима. То значи да би било потребно имовинске односе, према датим условима, што више ослободити од ваяцивилноправних примеса (административних ограничена, правке субординации, неекономске накнаде и др.), успостављајући, где год je то могуће, слободу економског промета, пре света слободу робе и робних односа, и утврђујући правку равноправное! учесника у тим односима. Y том дилу потребна су даља теоретска истраживања у области економике и права, и легаслашвно пречишћавање важећих прописа ради поставлена јаснијих и адекватнијих огсвира Цивилног кодекса. 4. Према Уставу, социјалистички систем у Југославији засыива се на одыосима међу л>удима као слободним и равноправным произвођачима и

(4) В. imp. А. Гаме, Предмет граЬаиског права. Архив за правые и друштвене науке, 1950, бр. 3, стр. 419—440; исти: Увод у граЬанско право, Београд, 1967, стр 37. и сл. Но, преносивост имовипског права и имовинска санкција у неким случајевима нису обележја цивилиог права. Y поглсду санкција вид. нпр. Закон о шгампи и другим видовима информација. F. Леградић, Прилог питању кодификације права, Анали Правног факултета у Бео граду, 1954, бр. 4, стр. 399—414, као бптно обележје цивилноправних норми узима метаморфознп кретање својине но закону г.редности прсма формулы Р—Н—Р и Н—PH. Иако то кретаикЈ у суштини и у Јлобалу лежи у основы цивилноправних одиоса, овај критеријум иије довольно одређен да би се могао нспосредно кпристити (нарочито не у пракси заштите права). V погледу обележја имовипског права с погледом на метод правыог регулисања у совјетској теорнји вид. нпр. С. Н. Братус, Предмет и система советского гражданского права, Москва, 1963. стр. 50. и сл.