Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

448

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y вези с тим треба регулисати и личну својину која, и кад joj je извор и основ у раду друштвенпм средствима, још задржава правые форме као и приватна својина. 7. Тзв. лична права (односно права личности) представљају облает која je донекле спорна и у погледу свог обима и у погледу свог места у систему права, а отуда и у погледу обухватања цивилноправним нормама ( п ). Може се приметити да ова права по свои садржају и карактеру (па и терминолошки) гшеу сасвим прецизирана ( 12 ). Ако се изузму имовинска права везана за одређено лиде, која по свом предмету спадају у цивишо право (нпр. издржавање, ауторско имовинско право и др.), остала тј. неимовинска лична права, неком својом страной улазе у поједине друге гране права у којима им je седиште или где су ближе регулисана или одреЬеним санкцијама затхићена (породнчно, административно, кривично и др.). По својој природа она, у основы и највећим делом, припадају уставном праву не само зато што их наши устави, савезни и републички, утврbyjy, већ и зато што je реч о бит ним правима људске личности, човека као највеће друштвене вредности и носиоца непосредно индивидуалне и друштвене активности и прогреса, коме, и чијој улози у друштву, служи друштвено-економски и политички систем ( ts ). Отуда су та права саставни део политичке организацнје Југославије ( 14 ). Ипак, у извесном погледу, лична права могу да улазе у оквир цивнлног права. Није само реч о регулисатьу цивилноправне заштите, што тим правима, само за себе, још не би давало обележје цивилног права, већ и о ближем регулисању и утврђељу права личности, те коришћењу и располагању тим правима ( 15 ). Нека од личних права (и баш права личности) постала су у неком погледу предмет промета (нпр. отуђење делова тела.

норме које се односо на „динамику" својине. Сгановиште о нешшилноправном карактеру права својине може се прихватнти. Али, из истих разлога, морало би то да вреди и за „право коршпћења' ' средстава у друштвеној својкни, ако му се прндаје квалитет тзв. стварног права као јсдног вида апсолутпог права. То се, такође, односи и на лична апсолутна права. При свему томе, начело рационалностн у кодификациЈИ захтева да се одговарајуће норме о „статицг." својкне (односно коршпћења друшгвених средства) унесу у Цивилни кодекс и повежу са нормама о „динамичној" страни апсолутних права. Вид. нпр. С. Н. Братус, Предмет и система советского гражданского право, Москва, 1963, стр. 189; М. Вуковпћ, Класификација права својнне (Симпозијум о друилвсноЈ својгши), Београд, 1965, стр 4. и сл.

(и) Нарочито сс у совјетској теорији појавл.ују донекле дифереицираиа .миитыньа. В. нпр. О. S. Joffe, Личнуе неимушчественуе права и их место в системе советского гражданского права, Советское юсударство и право, 1966, број 7, стр. 51—60.

(12) В. нпр.: А. Фипжгар, Осебе цивилнега права, Љубљапа, 1967, стр. 115. и сл.; Giovanni Pugliese, Aspetti civilistici della tutela del diritto della personalità nel ordinamento italiano; A. Finžgar, La protezione della personalità nel diritto civile e ammîmstrativo jugoslavo, y: Alcuni problcmi sui diritti della personalità, ed. Giuffrè, Milano Varese, 1964. p. 3—55.

(13) Устав СФРЈ, Основна начела, T.l

(il) Програм СКЈ, пзд. Култура, Београд, 1958, стр. 353 (латиница).

(15) Интересантно je да се и у буржоаској праиној литературрн примећују да у граЬанским закоиицима права личности стоје у сенци права на ствари, тј. имовипских права, а да je потребно да се личности ставе изнад ствари. Вид. René Sava tier. Les metamorphoses économiques et sociales du droit privé d’aujourd’hui, troisième série, Paris, 1959, стр. 6. и сл.