Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

604

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Уосталом, Лењин ће не једном у својим радовима и иступањима поводом концесија поновити или парафразирати ову своју мисао. Тако, он непосредно после објављивања Декрета Савета народних комесара о концесијама, говорећи пред секретарима московских партијских организација, наглашава да руски радннци могу да ce y предузећима и на објектгша који су дати у виду концесија иностраним капиталистима, уче новој техиици и новим методама рада, пошто концесије саме по себи не представлю у мир, већ су оне такође рат „само у другој форми, за нас повољнијој. Раније се рат водно помойу тенкова, топова итд., што нам je онемогућавало да радимо, а сада je почео рат на привредном фронту". Завршавајући ова своја излагања, Лењин још једном понавља да су концесије наставак рата, али у привредној сфери, при чему се сада више не разарају већ развијају производне снаге земле и да ће несумњиво капиталнстички партнерн „покушати да нас обману и заобиђу наше законе", али да совјетска држава располаже одговарајућим институцијама помоћу којих ће се то онемогућити ( 10 ). Десетак дана касније Лењнн у једном обимном излагању пред активом московске органнзације РКП(б), посвећеном скоро у целини хштању концесија, подвлачи да ће без концесија бити немогућно извршнти план електрификације земље; без њих ће бити немогуће обновити прнвреду, а, напротив, када то све буде урађено, Русија ће бити непобедива за капиталисте. И зато концесије нису мир, већ наставак рата са капитализмом у новој области, у области привреде. И такав један рат, као и сваки рат, крије у себи нове тешкоће и нове опасности, али уз правилно схватање питања концесија, уз разумну и опрезну политику давања концесија и савесне контроле извршеньа уговора о концесијама, инстиктивни страх који су многи радниди испољавали у вези са овом мером нове економске политике постаће користан и здрави страх који ће бити преобраћен у покретачку снагу која ће обезбедити брзу победу у пред сто јећем економском рату ( и ). IV Лењин je, као и увек, како и câM каже, врло помно, ослушкивао глас маса, а у овом случају je посебну пажњу придавао мишљењу радника и ссљака у вези са концесијама и упорно и неуморно се, са само њему својственом упорношћу, трудно да што боље објасни сву неопходност политике концесија и све користи ко je ће руска привреда имати од таквих мера. Поред напред наведених аргумената, задржаћемо се на још неким Лењиновим текстовима у којима се аналнзира проблем концесија и износе непосредне користи које би од њих требало очекивати или у најскоријој будућности или у каснијим годинама. На пример, он на VIII сверуском конгресу совјета, одржаном крајем дедембра 1920, подносећн нзвештај о раду

(ю) Ленин, Сочинения, том 31, стр. 404, 405.

(п) Исто, стр. 428, 429; сличне констатације срећемо и у Лењиновим излагањима на Vili сверуском конгресу (Сочинения, том 31, стр. 434), као и на другим местима у његовим радовима.