Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

603

ЛЕЊИНОВА СХВАТАЊА О ХАРАКТЕРУ И ЗНАЧАЈУ КОНЦЕСИЈА

хвате одређена решења, онда се може схватити Лењинов велики смисао за супротстављање и упорпу борбу против сваког догматизма и шематизма и његову геннјалну способност да повезуј е најсложенија теоријска схватања са решавањем изванредно важных и судбоносних практичних пихања пред којима се у том времену нашла млада совјетска република. 11l Аа видимо са којим основним аргументима иступа Лењин, доказујући у многим својим радовима или у разним својим писменим и усменим експозеима економску и политичку оправданост концесија. Тако он, образлажући основне концепдије и знача] нове економске политике, каже како Русија има стотине објеката екстрактивне индустрије, рудника и шумских комплекса, али их све не може експлоатисати пошто нема довољно машина, хране и саобраћајних сред става и да из тих разлога неефикасно експлоатише и оне остале објекте, што доводи до јачања ситносопственичке стихије у свим њеним манифестацијама. Међутим, уз помоћ концесија „совјетска власт појачава крупну производњу насупрот ситној, напредну насупрот заосталој, машинску насупрот ручној, повећава количину производи крупне индустрије у својим рукама (њен удео у концесијама), појачава државно регулисање економских односа насупрот ситнобуржоаско-анархичним". Државни капитализам у виду концесија, наставља Лењин своју мисао, представља, у поређењу са другим облицима државног капитализма у оквиру ондашњег совјетског привредног система, „готово најпростији, најчистији, најјаснији, најтачније оцртани облик”. Овде имамо, подвлачи он, „директно формалин, писмени уговор с најкултурнијим, најразвијенијим западноевропским капитализмом. Ми тачно зиамо своје користп и своју штету, своја права и своје дужности, тачно знамо рок на ко] и изда]емо концесију, знамо услове откупа пре истека рока ... Ми плаћамо известан „данак” светском капитализму, „откупљујемо се” од њега, обезбеђујући тако учвршћење положаја совјетске власти и побољшање услова привредног развоја. „Спровођена умерено и опрезно, концесиона политика ће нам, закључује Лењин, без сумње помоћи да брзо (до извесног, малог степена) побољшамо стање производње, положа] радника и сељака, наравио по цени извесних жртава, предајом капиталисту десетина и десетина пудова врло вредних производа" ( 8 ). Лењин je далеко од тога да гаји ма какве илузије о некакво] добро] вољи капиталиста ко]и показују спремност да закључе уговоре о концесијама са младом совјетском републиком. Зато при склапагьу оваквих уговора треба све добро промислити и одмерити, пошто, како он подвлачи „ОдреВивање мере и условй у којима су концесије корисне и за нас неопасне зависи од одиоса снага, решава се борбом, јер концесија je такође једна врста борбе, наставак класне борбе у другом облику, а никако замењивање класне борбе класним миром”. А начине борбе, завршава он своју мисао, показаће пракса ( 8 ).

(8) В. И. Лењин, Изабрана дела, Београд, 1950, том 11, кн>. 2, стр. 417, 418.

(») В. И. Лењин, исто, стр. 418.