Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

614

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лика je очигледно у другачијим изворима, јер се превоз једапут појављује као резултат самосхалног уговора о транспорту, а други пут као последица два извора: уговора о чартеру и уговора о превозу, који и сам има нзвор у уговору о чартеру. Овоме треба додати и то да je у пракси тешко разликовати чисти уговор о чартеру од његовог наставка уговора о превозу, jep се прав ни односи тако испреплићу да диче на једну целину. Богата пракса чартер-превоза данас познаје више врста овог уговора, али тема нашег рада не дозвољава да се на тим класификацијама дуже задржавамо. Y вези са међународним превозом путника, најзначајније je поменути само две под еле: прву, с обзиром на временски шш просторнн критеријум за коришћење закупљеног авнона, и другу, чије je основно мерило само нзнајмљивање ваздухоплова или комплетно коришћење услуга превоза. Y првој групи се појављују уговор о чартеру ваздухоплова на одреЬено време (»time charter agreement«) и уговор о чартеру ваздухоплова за одређенн пут (»voyage charter agreement«); међу њима je разлика само у начину одређивања дужине трајања закупа (у првом случају број часова, у другом број километара). ( 2 ) Друга подела je правно сложенија и интересантнија. Ту се прво појављује уговор о чартеру ваздухоплова са посадом, којим се на закупца-чартерера преноси и фактичка могућност организована и коришћења кодшлетних услуга превоза. Y другом случају имамо уговор о чартеру ваздухоплова без посаде (»bare hull charter agreement«), због чега je чартерер принуђен да посебно, на другој страни, уговори корншћење услуга стручног особља за управљање авионом, или да, уколико je и сам ваздухоњдовна компанија, ангажује своје људе. Било како било, код последњег примера уговор о закупу добија специфнчне елементе, због чега je већ дуга једна од најспорнијих Teina код ваздушног чартера уопште. ( 3 ). Садржина уговора о чартеру такође представл>а интересантну правну материју. Уговор о чартеру и чартер, као извршење тог уговора, имају више правних односа, у којима странке, директно на основу уговора, или индиректно у току иегове реализације, прихватају различита права и обавезе. Ти се односи најбоље могу сагледатн као унутрашии и спољашњн. Y тренутку сагласности вол>а странака око битних елемената посла, успоставл>а се унутрашњи правни однос, директна правка веза између власника ваздухоплова и чартера, која je слична правној вези између закуподавна и закупца ( J ). Спољашњи правни односи који се рађају као последица првог односа и прате извршење уговора, јесу односи странака из уговора са трећим лицима путницима и пошиљаоцима робе или посадом авнона. За ове последие je уговор о чартеру, у ужем смислу речи, res inter alios acta; али, они са власником авиона иди чартерером долазе у правке односе на основу посебних уговора иди фактичких радии у току реализације

(2) О разликама измеЬу два чартера: К. Grönfors, on. цит. р. 16—24; такође: A. Me Nair, The Law of the Air, 3d. ref. ed; 1964, p. 372.

(3) P. Shau veau, Droit aérien, Paris, 1951, p. 234.

(4)Спорови из овог односа: Braman-Johnson Flying Services, Inc. v. Thomson, 1939, USAVR, 142; Hillend o. Koltsch, USAVR 1948; State of Maryland v. Henson Flying Service, USAVR 1948, 536; Barkers Indemnity Ins. Co. v. Green, USAVR 1950, 280.