Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

618

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стоји y англо-саксонским земљама, и уговора ° чартеру прихваћеног у другим крајевима света, заједничко би било само изнајмљивање авиона са посадом. То значи да првн закуп ваздухоплова без посаде излази из отите концепције уговора о чартеру и не прелази границе обичног закупа ствари у грађанском праву. Као пример за ово наводи се закуп авиона ради излагаььа на ваздухопловној изложби, за шта није потребан никакав посебан закуп стручне посаде. Прави, пак, ваздухопловни закуп нема другу намену сем коришћења авиона за превоз путника и робе или вршење другог „ваздушног посла” (пољопривреда, медицина, спорт итд.). Ми смо већ изнели наше неслагање са оваквиы сужавањем уговора о закупу у ваздухопловном праву. Сматрамо да ангажовање нове посаде код уговора о чартеру без посаде не меньа статус тако закупљеног авиона и правног односа који из тога произилази, тако да се у крајњој линији, осим у погледу контроле и одговорности за радгье посаде, два облика ваздухошловног закупа не раз лику j у у погледу своје правне природе. Слична дискусија вођена je и у англо-саксонском праву, иако je оно у целини лишено компликованог размишљања континенталног права. По оцени Sundberg-a, различите третмани који се у овом систему дају облицима уговора о чартеру имају само аналошју у ономе што се догађа у контнненталном праву, али су у основи изграђени на другим критеријумима. Основно мерило за утврђивање правне прггроде уговора о чартеру je поседовање ваздухоплова. Ако власник који даје чартереру авнон под закуп и даље има државину авиона, онда се у погледу правне природе таквог уговора ради о уговору о транспорту ( 15 ). Ако се давагьем авиона под закуп чартереру преда и државина ваздухоплова, онда се правно вшпе не може говорити о уговору о транспорту, него о уговорном односу чија je правна природа слична природи уговора о закупу. Иако се и са овим схватањем не слажемо у потпуностн, примећујемо да je објашњење правног характера чартера знатно једноставније од оног у европском правном систему ( 16 ). 5. Постоје и друга покушаји објашњења правне природе овог посла и то тако што се избегава разматрање директив везе овог уговора са уговором о закупу, као гьеговом правном основой, већ се чартер ставља у ширу трупу сличних уговора ко j има се онда траже заједничке карактеристике. Таква je, на пример, теорија о „уговорима коришћења“ (»utilisation«) која грутшше послове којима je заједшгчка особина да једно лице —• сопственик или неко друга користи ваздухоплов. Овако широк термин, пре свега, обухвата уговор о превозу, а затим, поред уговора о чартеру, уговор о послузи (давагье авиона на коришйегье без накнаде), »interchange agreement« и друге облике кооперације меВу ваздухопловинм ком-

(is) Облик уговора о чартеру којн закључује ваздухопловпа компанија PAN AMERICAN jo у том погледу тшшчан. На штампаном обрасцу типског уговора, члап 1. гласи: „Компанија he обезбедити један авион типа , заједно са одговарајућом овлашћеном посадом и предузети лет (дал>е назван „чартер-лет") са поменутим авиопом, у време и под условима из уговора ..." Pan ашепсап world airwais system, charter contract.

(16) Интересантно je миш.ъечье изнето у юьизн Shawcross and Beaumont on Air Law, hy B. Keenan, A. Lester and P. Martin, Лондон, 1966, по коме je »bare hull charter agreement« (уговор о чартеру без посаде) у ствари уговор о закупу, али не авиона, него простора у тему.