Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

619

ПРИРОДА УГОВОРА О ЧАРТЕРУ У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ПРАВУ

панијама. ( 17 ) Taj свеопшти тип уговора у приватном ваздухопловном праву заступа већина италијанских аутора (нпр. за Фераринија (Ferrarini-a) основни елемент тих уговора je „употреба” ваздухоплова). Италијанска теорија je у том погледу под очигледним утицајем свог Codice della navigazione, који транспорт, закуп и чартер сврстава под заједнички наслов (contratti di utilizzazione« ( 18 ). Други неки писци, опет, као Карту (Carton) у Франдуској и Ескалада (Escalada) у Аргентини, настоје да сузе овај шхтроки појам, join увек гајећи илузије да je могуће објаснити правку природу појединих уговора њиховим сврставањем у заједничку трупу ( 19 ). Ова двојица аутора из „уговора коришћења” искључују уговор о превозу као правки посао који je подвргнут специјалним одредбама у домаћем и међународном праву ( 20 ). Ескалада налази да je основна карактеристика свих „уговора коришћења” њихов „активни елемент”. ( 21 ) По њему, уговор коришћења постоји увек кад се једна од странака обавеже да оствари неку ваздухопловну активност авионом у туђој својини. Ова дефинидија би, по речима самога аутора, требало због своје ширине да се примени на све конкретно облике коришћења нсчијег авиона, без обзира на основ по коме се тај авион држи, а нарочито на све варијанте француске и континенталне концепцнје уговора о чартеру. Из ове категорије би отпао само пример авиона који се закупљује за изложбу, док би сви остали облици чартера, без обзира на то да ли je авион закупљен са посадом или без посаде, били покривени новом дефиницијом. Поред „активног елемента”, чији je смисао у коришћењу ваздухоплова, Ескалада наводи и следеће карактеристике ових уговора: консенсуалност, былатералност, онерозност, комутативност и сукцесивност извршења. Циљ теорије je, између осталог, да ce нађе заједнички облик за обичан закуп авиона као и за прави комплетнн чартер. Аутор, међутим, на крају своје теорије долази на полазну позицију на теорију француских аутора, јер закључује: „Из овога се види да »Louage d’aéronef« одговара закупу ствари (louage d’objet)«, док »affrètement« представља врсту закупа дела, резултата рада (»louage d’ouvrage«). Ово je сасвим слично француском критеријуму разликовања »obligation de resultat«.

(IV) Овом појму je близак и термин »banalisation«, који ce овако објашњава: „Могућпост једне ваздухопловне компанијс међународног транспорта да на основу уговора или званичиог овлашћења користи са посадом или без посаде ваздухоплов који je регистровап у другој држави и припада иностраној компаиији". То je дефиниција Припремиог комитета за Конференцију о координации у међународиом саобраћају у Европи 1954. године у Страсбургу. Doc. 7676, СЕАС, I, р. 16. Појам je блиэак институцији »interchange of aircrafts«, али je шири од њега, jep у себи, поред таквог и других облика сарадње, садржи и чартер. Видети Ј. Naveau, La banalisation des aéronefs, Revue générale de l'air, 1968. p. 136—149.

(18) Чланови 376—456. и 936—964. Кодекса о пловидби из 1942. године.

(io) Јужна Америка, иако без велике ваздухопловие традиције, показује интерес за проблеме чартера. На међународиом конгресу у Сао Паолу 1963. године разматранн су проблеми чартера, а на Другом конгресу у Морони (Аргентина) 1964. године проблеми »le contrat d'utilisation d'aéronef«.

(20) Слично: M. Folchi, La convencion de Guadalajara y los contratos de utilisacion de aeronaves, Il diritto aereo, 1966, p. 30—47,

(2i) V. Escalada, A la recherche de quelques traits dominants pour caractériser le louage et l'affrètement des aéronefs, Revue générale de l'air, 1966, p. 147.