Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

621

ПРИРОДА УГОВОРА О ЧАРТЕРУ У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ПРАВУ

о чартеру и извршења уговора о чартеру, него се све заједно назива општим именем уговор о чартеру. Интересантан je и покушај Гронфорс-а да уговор о чартеру и уговор о транспорту објасни као варијанту уговора о куповини и продаји. За аутора je уговор о превозу пуповина и продаја транспорта путника и робе, док je уговор о чартеру пуповина и продаја покретног простора (»sale and purchase of moving space«) C 2 3). Теорија je врло смела и, по нашем мшшьењу, изван реалног домена у коме би се испитивала правка природа уговора о чартеру. 11. НОВИЈА СХВАТАЊА 1. Од новијих схватања којима се објашњава правна природа уговора о чартеру, нашу пажњу привукла je теорија, звана »agency« и теорија швајцарског професора A. Швајкарда (Schweickhardt-a) ( 24 ). Швајкард полази од практичне концепције англо-саксонског права која за основу разликовања две врсте чартера има државину, али се не везује за класичну разлику него правый посао посматра с обзиром на транспорт који ће произнћи из чартера. Практично, његова теорија види три врсте закупа, али се бави само трећом која je најкомплетнија. Пре свега, постоји обичан закуп, ano власник уступи авион без посаде, јер je у питању обычна употреба ствари. Ако власник закуподавац да авион и посаду ко ja ће бити под пуном контролом и управљањем закупца, овај последњи има државину ваздухоплова и то je тзв. »affrètement de location«. Такав правки посао je састављен из два правна посла: из закупа авиона (»location d’avion«) и пружања услуга (»fourniture de services«), што би требало да значи потпуно уступање посаде коју ће закупай користити по свои нахођењу. Y трећем случају, званом »affrètement de transport« такође ce закупцу даје авион и посада, али закуподавац задржава везу са посадом и одговоран je за добар избор њених чланова. Развијајући даље своју теорију, аутор се концентрише само на случај »affrètement de transport« који je, иначе, и најчешћи у животу. Код оваквог уговора није у питању обећање извршења транспорта као код уговора о превозу путника или робе. Основа посматраног правног посла je у ангажовању власника ваздухоплова-закуподавца да, у целини или делимично, пренесе на закупца закупљени авион и да му омогући да се оствари функција, намена ваздухоплова (»theorie de la force de production«). Власник, дакле, за одређено време уступа потенцијалну могућност и способпост ваздухоплова чији je резултат, y крајњој линији, транспорт путника или робе. Ова би теорија, по речима аутора, требало да објасни многа спорна питања код чартера и да обухвати специфичне облике уговора о чартеру. На пример, оваквим објашњењем се више не могу мешати уговор о пре-

(23) Grofors, on. цит., р. 60,

(24) О правној природи овог уговора видети: Dr A. Schweickhardt, Le contrat d'affrètement de transport aérien dans une nouvelle perspective, Zeitschrift für Luftrecht und Weltraum Rechtsfrasen, n. 1, 1964. и Reveue française de droit aérien, 1965, p. 291—310.