Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

624

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

значило да путници пошиљаоци робе добију све оно што, иначе, треба да припадне чартереру. Y конкретном уговору, пак, чархерер увек добија авион на располагање по основи закупа, a трећа лица индивидуални превоз или транспорт робе на основу уговора о превозу. 111. УГОВОР »SUI GENERIS« Шта се на крају може рећи о правној природи уговора о чартеру, за коју се теорију треба везати? Наше je мишљење пре свега, да je треба дистанцирати од уговора о превозу. Уговор о чартеру се не може објаснити изједначавањем са овим уговором, jep се њнхова суштина у основи разликује. Уговор о превозу који се, на изглед, често временски поклапа са уговором о чартеру, само je последица и резултат остварења уговора о чартеру ( 27 ). Већ je речено да, по нашем схватаньу, уговор о чартеру представља сагласност вол>а странака о закупу ваздухоплова и његовом коришћењу на одређено време, а да je чартер остварење тог уговора, у које улазе ставлен ье ваздухоплова на располагање, закључење уговора о превозу, коришћење ваздухоплова, односно сам превоз итд. Једино би, можда, чартер за личне потребе могао да се изједначи са превозом, односно да се више не разматра код уговора о чартеру него код уговора о ванредном превозу, док се код осталих случајева чартера, без обзира на њихову комплексност пли терминологију, та два уговора теоријски морају разликовати. Забуна око разликовања два уговора често je резултат непрецизности која влада у уговорној пракси. Тако, није редак случај да велике ваздухопловне компаиије у својим формуларима за уговоре о чартеру употребљавају реч „превозилац” уместо „власник ваздухоплова” или „закуподавац”. Друге, опет, на чартер примењују своје општс у слове о превозу, уз извесне промене, бар у погледу имена странака, а некад и без икаквих измена С 2 *). И само Међуиародно удружегье ваздушних превозилаца HATA укључило je клаузуле о чартеру у услове ваздушног превоза, пет година после доношен>а специјалне резолуције о чартеру. Два уговора се разликују по свом предмету, jep je предмет уговора о транспорту сам превоз путника или робе, који дугује главки дужник-превозилац, док се код уговора о чартеру, уместо непосредног превоза, по основи закупа, преноси могућност коришћења ваздухоплова, односно организовања транспорта. Детални преглед права и обавеза странака из угово-

(27) Исти проблем разликовања ова два уговора поставлю се у поморском праву. У Француској je, на пример, то питање дефинитивно скинуто са дневное реда тек 1966. године доиошењем закона у области поморског права, који та два посла разграничава. О овоме видети: М. S. Depitre et С, Legendre, Le nouvelle législation sur les contrats d'affrètement et de transport maritimes et le droit international privé, Journal du droit international, 1966, p. 599.

(28) Нпр., формулар уговора о чартеру британске компаније БЕА, на полеђини има наслов „Услови превоэа примењиви на специјалии уговор о чартеру", а у члану 4. овакву одредбу: ~Изразе „путник", „пошиљалац" н „прималац", наведеые у Општим условнма треба схватити тако да се односе на чартерера и сва остала лица која се возе таквим ваздухопловом, као и на сва друга лица у датом транспорту која имају право или интерес за робу на авиону".