Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

625

ПРИРОДА УГОВОРА О ЧАРТЕРУ У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ПРАВУ

pa о чартеру показује да je његова садржина оригинална и да се елементй транспорта појављују тек у другој фази код извршења посла. Уговором о транспорту се никако не могу објаснити права чартерера, рецимо, да употребимо пример из претходне теорије, његово право да слободно располаже закушьеним простором, или једнострано одређује квантнтет и врсту робе ко ja се може превозити. Такво понашање закупца није својствено путнику или пошшьаоцу робе као странци из уговора о превозу и произилази из особености уговора о чартеру. С друге стране, разликовање уговора о чартеру од уговора о превозу не значи да се по сваку цену тражи оригиналност правке природе уговора о чартеру. Природа уговора о чартеру се не може објаснити заобилажетьем његове блиске везе са уговором о закупу. Закуп ствари као коришћење туђе ствари на основу уговора, уз накнаду, јесте прави основ чартера из кога се ова институција развила и осамосталила. Самосталност се, меЬутим, не може пронаћи у његовој правној природи, jep се више манифеe економски, у погледу врсте ствари и специфичне области на коју се закуп односи, као и у погледу конкретне садржине правних односа. У том смпслу, генерално посматране, француске теорије о »affrètement-и« су прихватљиве јер покушавају да правну суштину коришћења туђег ваздухоплова на основу сагласности вол>а и уз накнаду, објасне ј единим могућим начином уговором о закупу. Слабост тих теорија јесте, по нашем мишљењу, ј едино у томе, што уговор о закупу и коришћењу ваздухоплова не посматрају као целину, ко ja се са свим облицима може објаснити уговором о закупу. Везивање за обичан или квалификован закуп у континенталним теоријама има као последицу искључење коришћења туђег ваздухоплова без посаде из целине уговора о чартеру. Ми смо изнели наше мишљење да »bare hull charter agreement«, којим власник ваздухоплова чартереру (закупцу) даје на коришћење ваздухоплов без посаде, не одудара од општег појма уговора о чартеру, јер није без елемената уговора о закупу. Не видимо потребу да се један пракси веома погодан облик уговора искључи из класификације, кад има основне характеристике, својствене сваком другом уговору о чартеру (закуп ваздухоплова и нередовност лета). Аакле, у погледу правне природе уговора о чартеру, ми прихватамо да je то у основи увек уговор о закупу, примешен у области ваздухопловног права. Таква оцена je по својој ширини ближа англо-саксонском него континенталном схватању. С друге стране, изгледа нам прихватљивији термин „уговор о чартеру” од било ког другог термина, јер својом ширином обухвата све облике уговора укључујући и »bare hull charter agreement«, што, на пример, није случај са француским називима. Уговор о чартеру je једнак уговору о закупу само у погледу правне природе. Бременом се уговор о чартеру осамосталио и стекао низ специфичности због којих заслужује да носи посебно име. Уз те специфичности дошле су и правне разлике, као што су различит правки извори, другачија одговорност странака, уобичајене клаузуле, сам одиос власник ваздухо-

(29) Sundberg, on. цит. 141; A. Schweickhardt, on. цит. р. 298.