Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 119

117

ХIРИЛO3И

националннх и анационалних момената. Обичаји и узансе су општеприхваВени извори у националним трговачким правима; меВутим, појава меЪународних обичајних правила поставља нове проблеме. Нама се чини, да чак и са становишта националних права није нужно ограничили се на обичаје и узансе којн су се развили у једној држави. Обичаји не изводе своју правну снагу из некое позитивног текста. Крнтерији њиховог постојања су много флексибилнији, и промене не следе кроз неку формалну процедуру. Упоредо са наглим порастом обима и значаја међународне трговине, све je више могуће да у једном случају, како објективни критерии за постојање и важност обичаја (распросрањеност њихове примене, на пример), тако и субјективни критерији (opinio iuris sive necessitatis), указују на мећународна а не унутраппьа обичајна правила. Са гледишта легитимности примене меЬународних обичаја, који ce стварају више у оквиру једне професије, него једне државе, веома je занимљиво посматрати једну одлуку париског Cour d’Appel из 1966, године С 36 ). У овој одлуци наглашено je, да арбитар који одлучује de iure, има да примени „универзалне” узансе а само »amiables compositeurs« могу да базирају своју одлуку на једној „просто j“ (simple) узанси. Арбитражни суд je био обавезао туженика да плати одре Вену накнаду, позивајуВи се на једну узансу. Ова je одлука поништена од стране Cour d'Appel, у чијој je пресуди наглашено, да арбитри који нису добили овлашћење да одлучују en amiables compositeurs, не могу применити једну просту узансу, јер „...узимање у обзир такве једне узансе, а у циљу да се одреде права и дужности странака, не заснива се на праву, него на чистој правичности (pure équité)“ ( 37 ). У даљем тексту одлуке подвлачи се да арбитри без овлашћења да одлучују en amiables compositeurs могу да се ослоне само на „универзалне узансе, које су неспорне унутар професије". РаздвајајуВи изворе »new law merchant« од amiable composition, Cour d'Appel je учинио значајан допринос зближавању новог lex mercatoria са националним правима. Говорећи о зближавању наднационалних обележја аутономног права међународне трговине и националних концепција о изворима права, треба да поменемо и једну нову институцију, ко ja потенцијално може да одигра веома важну улогу у том зближавању, као и у обличењу и систематизовању правила новог lex mercatoria. Ради се о УНЦИТРАЛ, Комисији Yjeдињених нација за право меВународне трговине, која je основана резолуцијом Генералне скупттине усвојеном на 1497. пленарном састанку ( 38 ). Као главки задатак Комисије поставлена je хармонизација и унификација права меВународне трговине, и то нарочито: ~а) координирањем рада организација активних на овом пољу и поспешавањем сарадње меВу њима;

(зв) Société Agence de Diffusion et de Publicité c. Société Coopération d'Éditions et de Librairie, Cour d'Appel de Paris (Ire Ch. Suppl, Revue de l'arbitrage, 1966, стр. 27—33.

(37) Ibidem, стр. 31.

(38) Внди, General Assembly, Official Records, Twenty-Third Session, Supplement. No. 16 (A/7216), New York, 1968.