Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 123

121

ПРИЛОЗИ

Према тексту и духу одредаба ОЗБ j едини начин стицања заједничке имовине јесте рад. Добра заједничке имовине настају одвојеним радом сваког супруга или заједничким радом у току брачне заједнице. Одвојени или појединачан рад у стицању заједничке имовине постоји кад сваки од супруга на свом радном месту или на свом поседу, у домаћинству или ван њега, својим радом прибављају каква права или дохтрнносе повећању заједничке имовине. Под заједничким радом подразумева се заједничко обављане одређених послова супруга којима они стичу извесна стварна и тражбена права. Нпр. кад су оба супруга адвоката, угостител>и, занатлије или кад заједничким радом остварују приходе на пољопривредном газдинству. Заједничка имовина најчешће се стиче непосредним путем, тј. када рад непосредно ствара имовину. Међутим, може се на посредан (индиректан) начин својнм радом доприносити повећању заједничке имовине, тј. омогућити то другом брачном другу. Нпр. жена која води бригу о заједничком домаћинству, негује и васпитава децу, пружа пажњу и нежност своме супругу, омогућује му да успешније обавља своје послове и усмерава своје напоре за стицање заједничке имовине. Од колике je важности рад жене у кућн, домађинству, најбол>е се види код сеоске породице. На селу, где се породила бави полюпривредном производном, жена справља храну, одржава чистоћу у кући, брине се о деди, по правилу шије деци сдеђу (посебно рубље), израђује разне рукотворине потребив домаћинству (а често и за пијацу), храни и негује стоку, а често и своме супругу и другим укућанима помаже у пољским радовима, нарочито у време сезонских радова у пољопривреди. Овај начин стварања заједничке имовине супруга кашао je пуну заштиту од стране законодавца и судова. Судови су у овоме смислу доносили пресуде. Посебно су важне пресуде BCJ у чијим образложењима налазимо потпуна правна објашњења духа и циља увоВена заједничке имовине супруга као новог правног института. Y њима су наши судови показали да су дорасли да контролншу и оцењују спровођење закона и прописа у жнвот, као и да својим активним ставом буду креатори права, предлажући нова решена a прилагођавајући постојећа новим друштвеним односима. Ево неколико примера; 1) Пресуда Окружног суда у Ы... бр. Г 88/52. од И. VII 1952. и пресуда Врховног суда ИР Србије по жалби туженика, бр. Г. 776/52. од 6. XII 1952, 2) Решена ВСЈ а) Рев 2780/64. од 13. XI 1964. (ЗСО, книга IX, 3, бр. 313, стр. 31), б) Рев 234/63. од 19. XII 1964. (ЗСО, XI, 3, 321, 39), Рев 3818/64. од 12. 111 1965. (ЗСО, X, 1, 14, 35). Предмет заједничке имовине супруга представљају сва имовинсгса права и обавезе које су посредно иди непосредно стекли супрузи у току брака. То су стварна права (право својине, право залоге, право службености, реални терети, право на стан) и тражбена права и обавезе (облигациона). Предмет имовинских права и обавеза супруга представљају ствари које им припадају са теретима или без терета) и економска добра. Предмет права која чине имовину, разликујући „само право као један интелектуални (али ипак реални) однос, однос овлашћена и обавеза, од објекта тог права, од оног елемента на шта се то право односи", (Ар А. Гаме, чла-