Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 124

122

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нак у Аналима Правног факулета у Београду, бр. 1/53, под називом „Својина и имовина", стр. 24), јесте маса економских добара која једном лицу црипадају. Аакле, предмет заједничке имовине супруга чине сва економска добра која им припадају. То je имовинска маса, збир вредности објеката над којима супрузи имају стварна (апсолутна) права и облигациона (релативна) права и обавезе. Y заједничку имовину долазе и приходи од заједничке имовине, степени радом пля не. Приходи од сопствене имовине ако су стечени радом такође представљају предмет заједничке имовине. Нпр. у занатској радионици коју je опремио један супруг, оба брачна друга заједно обављају фризерски закат. Или, на њиви која je својина једног брачног друга, раде оба брачна друга или само један од њих. Приход, плод, настао je као резултат рада било једног или оба брачна друга, те представља део заједничке имовине. Овакво гледиште преовлађује у нашој правној теорији, а прихватили су га и судови. То, иако нејасно, произилази из текста чл. 7. ОЗБ. Али реч „управљање" у тексту Закона значи и право на употребљавање плодова од сопствене имовине. Значи, све што je настало од сопствене имовине, али не радом, представља сопствену имовину, а повезано са текстом плана 8. ОЗБ, приходи од сопствене шловине настали радом улазе у заједничку имовину. Наводим неколико писаца који заступају ово гледиште и налазим да га нису довољно образложили. Поред тога оставили су отворена нека питана која ОЗБ није репшо или их иије јасно решио. (О њима ће бити речи у даљем тексту). Тако на пр. Иван Полдругач, планак „Примјена чл. 9. и 10. ОЗБ, „Наша законитост”, Загреб, бр. 4/1949, Др Ана Прокоп, „Коментар Основног закона о браку” Загреб, Школска књига, 1953, стр. 44, Др К. Барат, чланак „Заједничка тековина", Гласшгк АК за АПБ, бр. 3 и 4 1957, Др Е. Крмпотић у планку „О имовинским односима брачних друтова", Земљипша књига, Загреб, бр. 7 —9, 1958, стр. 123, Др Б. Златарић, „Напомене уз републички Закон о имовинским односима брачних друтова". Наша законитост, бр. 3 —4/1950, Борђе Јововић, „Нека питана из Основног закона о браку", Народни правник, бр. 5/1950, Михаило Митић, „Заједничка имовина брачыих друтова", Правки живот, бр. 12/1953, Коста М. Месаровић, „Заједничка својина", Гласник АК АПВ, бр. 4/1966, Радисав Тасић, „О заједничкој имовини супруга", Гласник АК АПВ, бр. 7/1967. Пнсци уцбеника нису ова питања могли разматратн свестраније због саме намене уцбеника (др Берхолд Ајзнер, „Породично право", Загреб, Накладки завод Хрватске, 1950, др Мехмед Беговић, „Породично право", пето издагье. Научна книга, Београд, 1961, др Ллојзи Финжгар, „Родбинско право" у издању Правног факултета у Љубљани 1955, др Војислав Бакић, „Породично право", треће изменено и допуньено издање, Савремена администрација, Београд, 1967). Једино je др Андрија Задор опширно образложио зашто прихвата ово гледиште, и то врло успешно, у свохме планку „Приходи посебне имовине (чл. 9. ОЗБ)" штампано у Гласнику АК АПВ, бр. 3/1961. И у судској пракси je долазило до тешкоћа око утврђивања заједничке имовине. Овде ћу навести два гледпшта, која се дијаметрално раз-