Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 125

123

ПРИЛОЗИ

лнкују, поводом утврБивања прихода од посебне (сопствене) имовине насталих радом једног и оба супруга у току брака. По првом гледишту, само она имовина односно приходи који су настои искључнво и само радом на сопственој имовини једног брачног друга представљају предмет заједничке имовине, а ренту која представља накыаду за коришћење земљишта или неке друге сопствене имовине, треба претходно издвојити и урачунати je као цену те награде, и она припада власнику. Само разлика, вредност створена искључиво радом, јесте предмет заједничке имовине. Ево пршмера из судске праксе: 1) пресуда Врховног суда АПВ, Гж SOO/58. од 7. II 1959, 2) пресуда ВС АПВ, Гж 812/58. од 6. XI 1959, 3) Савезни врховни суд у Рев 1472/59. од 4. XII 1960, укидајући пресуду ВС АПВ, бр. Гж 313/59. од 15. априла 1959. (у којој суд није заузео одређено становиште поводом прихода посебне имовине супруга), 4) пресуда Окружног суда у Новом Саду, II 883/65. од 18. II 1966. и решење ВСС Одељења у Новом Саду, бр. Гж 620/66. од 30 IX 1966. године. По другом гледишту, цео приход сопствене имовине настао радом једног или оба супруга представља њихову заједничку имовину. По гьему, рента се не издваја посебно већ улази у укупну имовинску масу. Ево две карактеристичне одлуке: 1) Врховни суд Хрватске, Гж 996/53. од 5. X 1955. и 2) ВС .АПВ, Гж 735/57. од 29. XI 1958." И у правној теорији постоје два гледишта поводом овог питања, која су у тексту наведена. За прво гледиште су К. М. Месаровић и већина судија и адвоката на територији САП Војводине. Друго гледиште заступају др К. Барат и др А. Задор. Али само последњи улази у потпуно разматрање питања. МеВутим, веђина се не изјашњава ни за једно ни за друго гледишта већ их само констатује (др В. Бакић) или, пак, и не помшье ово питање (др М. Беговић, др А. Финжгар, Р. Тасић). Сматрам да садашња пракса судова не обогаћује довољно решење овог питања новим друштвеним односима, и нови друштвено-економски односи (самоуправљање, све веће подруштвл.авање пронзводње на приватном поседу, социјалистички морал, васпитни утицај родитеља на своју децу у духу комунизма и пролетерског интернационализма, изједначавање друштвеног интереса и интереса појединца) нису нашли довољно места приликом доношена појединих одлука и решена овог питања, већ су се узимала превазиВена решена класичних робно-новчаних односа привређивања и класичног права својине на некретнинама. V последних седам година, по доношену Устава СФРЈ од 7. априла 1963, још више je убрзан развитак и обогаћивање нових друштвених вредности које судови нису довол>но пратили примењујући само слово закона. Y креирану права суд мора пратити развој друштвених односа, новонасталих вредности, морал, а посебно изменени карактер појединих правних института и давати им или предлагати ново правно рухо, нову формулацију, којом ће одражавати нову садржину истог ошптеобавезног правила понашана. Имовина супруга све више постаје спедифичан правни појам. Y социјалистичком друштвеном уређењу, као што je наше, поседовање средстава за производњу једног супруга не сме представљати могућност за неравноправан економски положај брачних