Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 134

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Два дана после објављивања Вилсоновог „Програма мира у 14. тачака" одн. 10. јануара председник Југословенског одбора др Анте Трумбић упухио je престолонаследнику Александру, председнику српске владе Н. ПашиВу и председнику српске Пародне скупштине А. Николићу телеграм у коме, имајући у виду говоре савезничких државника, предлаже српској влади: 1) да „сазове општу скупштину на коју би били позвани сви послашщи српске скупштине, југословенски и црногорски одбор у цј едини, представшщи свих наших организација у Америци и оних омладинских солидних организација и представннци војске и добровольца", која би имала ~да манифестује надионалне захтеве нашега народа као цјелине"; 2) да ову општу скупштину отвори и закључи престолонаследник Александар и 3) да се она сазове у Паризу или Лондону „ради јачега дејства које не би могло да буде доводно када би се скупштина сазвала на Крфу или Солуну, који су далеко и изван живота интернационалне политике" ( 13 ). Са своје стране М. Трифковић, вођа радикалских дисидената и представници других опозиционих странака тражили су поводом говора Л. Џорџа иВ. Вилсона од владе: 1) да одмах сазове Народну скупштину како би се манифестовалп „наш велики бол и брига и наша права и жеде"; 2) да се скупштина састане „само у пријахедској Француској" и 3) да Скупштину отвори престолонаследник Александар „чије би присуство у овим моментима било веома потребно и корисно". Иако су Трнфковић и представници других опозиционих странака захтевали од владе сазив српске Иародне скупштине a Трумбић предлагао сазивање опште југословенске скупштине, Пашић je имајући пред собой захтев опозиције и предлог Туг. одгора налазио у њима неке „исте лшсли" па je из тих разлога веровао да je предлог да се сазове општа скупштина резултат сарадње српске опозиције и Туг. одбора ( 14 ). Пошто je примио влади и одговор на предлог да се сазове општа скупштина, Трумбић je упутио телеграм регенту Александру, Влади Србије и А. Николићу у коме je, измеЬу осталог, тврдио да није постојао договор Тут. одбора са српском опозицијом да се овакав предлог учини ( 15 ). Нешто касније, у току дебате која се водила у Скупштини на Крфу о владино ј декларацији о спољној политици, Марко Трифковић je демантовао да je постојао споразум измеВу опизшшје и Туг. одбора у вези са пpeдvaгaњeм опште скупштине. МеВутим, из онога што je тада рекао, могао би се изве-

(13) ГраЬа. . . Лондон, 10. I А. Трумбић Престолонаследнику Александру, Н. Пашићу и A. Николићу.

(14) Драгослав Јанковић: Из Исторнје стварања југословенске државе 1918. годные. Спор између српске владе и Југословенског одбора око сазнвања опште југословенске скупштине. Анали Правног факултета у Београду бр. 3—4/1963, стр. 298.

(15) ГраЬа. . . Лондон, 21. I Југословенски одбор Престолонаследнику Александру, Влади Србпје и А. Николићу.