Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 135

133

ПРИЛОЗИ

сти закључак да су представници опозиције били сагласни са самом идејом о сазивању те скушпхине ( 16 ). Да ли je предлог да се сазове општа скупшхина резултат сарадње Југ. одбора и опозиције или није, за сада се не може утврдити, ади оно што можемо констатовати јесте то да опозидија, после говора савезничких државника, постепено заоштрава напад на владу због „неуспеха који je она претрпела у питању наше националне ствари". 11. Народна скупшхина се састала на Крфу 25./12. II 1918. а хомогена радикалска влада (образована 23./10. VI 1917) дала je оставку 27./14. II 1918. ( 17 ). Као разлог оставке Пашнћ je навео резултат гласаиа за избор председника Народне скупштине, по коме je кандидат радикалске странке Бока Брачинац добио само четири гласа вшпе (укупно 54) од кандидата удружене опозиције као и то да приликом избора потпредседника Скупштине, услед држања опозиције, није било кворума ( 1S ). Исто тако, у свои говору одржаном у Скушптини 15./2. IV 1918. Пашић je рекао да je влада нмајући у виду меморандум опозидије (август —децембар 1917), у коме се изражава жел>а за формирањем коалиционог кабхшета одмах по састанку Скупштине (то би значило 25. или 26. II 1918. по н.кал.) приступила у томе циљу преговорима са шефовима опозиционих странака. МеВутим, како су они тада изразили мишљење да прво треба да отпочне с радом Скушптина а эатим да се приступи образовању коалиције, влада je дала оставку ( 19 ). Крајем фебруара представници опозиције израдили су један споразум који су 1. 111 потписали у име самосталшгх радикала Лэуба Давидовић, Велислав Вуловић и Милутин Станојевић, у име напредњака др Војислав Маринковнћ и Милоје Ж. Јовановић а у име радикалскнх дисидената Марко Трифковић, др Драгољуб Павловић, Настас Петровић и Коста Стојановић. Овај споразум садржи разлоге који, по мишљењу опозиције, неопходно налажу формирање коалиционе владе, програм те владе која би се имала формирати, као и услове опозиције за образована тог коалиционог кабинета. Y њему се, између осталог, каже да je мшпљење тютписника „да ce нашој земљи натура образовање једног широког коалицноног кабинета, у коме ће бити представљене не само све скупштинске трупе, које подржавају политику ослобођења и уједињења целокупног нашег народа са наслоном на садање наше савезнике ... но евентуално и елементи ван Народне скупштине, који представљају извесну политичку, културну и националну вредност". Међу условима ко je je опозиција поставл>ала за образовање коалиционе владе био je и тај „да председник те владе не може бити уједно и ресорни министар а нарочито не министар иностраних дела". Овај услов je опозиција поставляла зато што није же-

(16) Као нал. 9)

(1") О кризи владе на Крфу, споразуму представника опознције и поновном образован.у хомогене радикалске владе види: Живановић М. Ж.: „Југословенско питање. . ”

(18) Грађа. . . Крф, 27./14. II Пашић J. Јовановићу

(ia) Стенографске белешке Народне скупштине ... Од 69—95. састанка од 12. II до 14. IV год. Види говор Н. Пашића одржан 15./2. IV 1918. у току дебате о владнној декларадији О СПОЉНОЈ политици.