Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 136

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лела да Пашић, уколико би био председник нове коалиционе владе, буде нстовремено и министар иностраних дела. Пре него што се приступило преговорима за образована коалиционе владе представници опозиције изнели су на Крфу регенту Александру разлоге који налажу формирање такве владе. По њима, само коалшщони кабинет би могао „да са пуним ауторитетом продужи водити и даље једину могућу надионалну политику борбе за народно уједињење помоћу наших савезника". Међутим, они су регенту одмах казаш и то да, иако опозиција жели образование коашционог кабинета, не жели да у њему види Пашића зато „што по њиховом мишљењу г. Пашић нема више довсл>но ауторитета да председава даљем извоБењу спољне политике" i 2O ). Y току преговора за формирање коалиционе владе који су одмах затим отпочели, представници опозиције су истакли да циљеви рата наших савезника не обухватају остварење наших надионалних идеала који су утврБени не само низом докумената већ и Крфском декларадијом и да због тога треба да се промени „досадаппьи шеф владе и носилац српске спољне политике". Преговори су прекинути без резултата 20. марта. Споразум се није могао постићи јер опозиција гшје хтела да прихвати захтев радикала да Пашић и у новој коалиционој влади, ко ja би се имала образовати, буде председник и министар иностраних дела, а радикали нису пристали на то да у тој влади Пашић буде само гьен председшгк а неко од представника опозиције министар иностраних дела. На крају треба поменути и то да су се представници либерала сложили са споразумом, иако га нису хтели потписати „јер они ни под каквим условима нису хтели сарађивати у било каквој влади са радикалима сматрајући да je свака сарадња са њима нехмогућа". Како je регент Александар дао овлашћење Пашићу да образује хомогену радикалску владу, уколико не може да састави коалициону, то je Пашић, после неуспеха преговора, образовао 23./10. 111 1918. поново хомогену радикалску владу чији састав je био исти као и претходног хомогеног кабинета, 111. Нова радикалска влада изишла je 30./17. 11l 1918. пред Народцу скупштину с декларацијом о спољној политици и циљевима рата ( 21 ). Y декларацији се прво констатује да су иступање Русије с бојног пол>а и улазак САД у рат као и неки други догађаји који су се одиграли за последњих годину дана у великој хмери изменили војно-политичку ситуацију, па се у њој доста дуто и детаљно говори о немачкој субверзивној, пацифистичкој акцији и њеним интригама ко je су све „имале за циљ да пзазову унутрадпье неслоге и борбе, те да се пажња непријатеља скрене с главке ствари на друга, ситнија унутраидьа питања". Y њој се дал>е подвлачи да „непријател>ске интриге и тајна агитацнја нису нигде могле имати толиког успеха, колико се то постигло у аутократској Русији". „Српски народ, каже ce даље y владиној декларацији, којн je поднео највеће жртве и који je дао сјајне доказе своје савезничке верности и лојалности, може бити уверен, да ће после победе његове жртве бити награђене, да ће његове тежње и његовн идеали бити остварени, ако само и даље буде давао

(20) Као нап. 17)