Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 138

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

савезника њене тежње бити остварене. Оно што je по њеном мишљењу било потребно јесте „рационалније и енергичније извођење" спољне политике. IV. После усвајања владине декларадије о спољној политици и циљевима рата, за коју су гласала 55 посланика, Народна скупштина je прешла на разматрање владиног законског предлога о ванредним кредитима у износу од 250 милиона динара С 23 ). Y току дебате о овом законском предлогу влада je била изложена најоштријим нападима опозиције Владину политику критиковао je посебно др Арагољуб Павловић, један од вођа радикалских дисидената Y свом говору одржаном 27./14. IV 1918. он истине да je циљ спољне политике Србије „уједињење целокупног нашег троименог народа", да ce тај циљ може постиђи само наслоном на савезнике али истовремено изражава бојазан да ће „овакво извоВење спољне политике довести нас до жељеног успеха, до победе наше националне ствари". По његовом мишљењу требало je имати јасну, тачну концепцију свог циља, своје политике, требало je формулисати југословенско пнтање, југословенски проблем а до те формуле се дошло касно, тек. после три године, на Крфској конференции. На крају он констатује да у нашој пропаганди владају хаос и дезорганизација и да влада вшпе не држи у својим рукама ј угословенску ствар. Како je ова дебата изгледала, показује нам најбоље то што су опозициони послашщи напустили Скупштину после изјаве које су у име својих странака дали. М. Драшковић (самостални радикал) и Ж. Рафајловић (либерал) а пре гласања о ванредним кредитима. По изласку опозициогшх посланика из Скупштине, а пре гласања о кредитима, Пашић je оптужио опозицију да одобравање кредита ставља у зависност од формирања једног коалиционог кабинета а истовремено поставља услове који су неприхватливи за другу страну. Како су већ пре гласања из скупштинске дворане изишла 42 посланика опозиције, то су за владин законски предлог о ванредним кредитима гласала само 53 посланика, па je потпредседник Скупштине Луба Р. Јовановнћ констатовао да je ово питање због опструкдије опозиције остало нерешено, да седницу закључује, а да ће наредну, за утврђивање дневног реда, заказати касније. После ове седшще Скушптина се више није састајала на Крфу. V. Три дана после напуштавьа Скупштине од стране опозищгоних посланика, 1. V/18./IV 1918, одржан je састанак представника радикала и опозиције, на коме je учшьен нови покушај да се формира коалициони кабинет. С 25 ) Том приликом радикали су били пристали на то да Луба Јовановић не буде план и новог коалиционог кабинета који би се образовао, али нису хтели прихватити захтев опозиције да Пашић, уколнко би био председник те нове владе, не буде у њој и министар иностраних дела. Из

(23) Стенографске белешке Народна скупштине. . . . Виды дебату о владином законском предлогу о ванредним кредитима у износу од 250 милиона динара.

(24) Стенографске белешке Народне скупштине. . . Види говоре посланика опозиције у току дебате о владином законском предлогу о ванредним кредитима у износу од 250 милиона динара.

(25) Драгослав Јанковић: ~Народна скупштина Србије за време првог светског рата Ипитање њеног кворума", Анали Правног факултета у Београду бр. 3—4/1966, стр. 345—347.