Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 139

137

ПРИЛОЗИ

тих разлога ови проговори су били прекинути. Одмах затим, 4. V/21. IV 1918. радикали су поново изразили своју спремност да се формира коалихшони кабинет у коме би опозиција имала четири портфеља и у коме не би био Љуба Јовановић али под условом да се „преко питања Солунског процеса који je окончан пресудом редовног војног суда, пређе као преко свршеног чина.’’ Међутим, они су и овом приликом (као што су то стално чинили од марта 1918) изнели своје становиште да свака странка треба за коалгщиони кабинет да одреди своје најјаче људе, оне у ко je има највшпе поверења и који ће најбоље спроводити њену политику. Y писму које су упутили као одговор на ову понуду, Л>. Давидовић, М. Трифковић и др В. Маринковић су захтевали да Пашић у новом коалиционом кабинету не буде ни председник владе ни министар иностраних дела. „Незадовољни радом г. Пашића и као председника владе и као министра иностраних дела каже се у писму ми смо налазили а налазимо и сада, да он не само не греба да буде шеф ни мшшстар иностраних дела, него не треба ни да улази још у какву комбинацију за састав владе”. ■ — „Може Пашић чинити све што хоће каже се даље у писму представника опозиционих странака може свесно или са незнања правити и најкрупније и најкапиталније погрешке, може своју вол>у ставити изнад устава и закона (као што je у неколико махова и учинио), немогућно je уклонити га с власти, jep je ваша трупа везала своју судбу за његову, а алел на народ не може се вршити”. Из тих разлога, одн. имајући у виду овакво статье, опозициони блок пристаје да Пашић буде и у новој коалиционој влади њен председник али никако није хтео прихватити захтев да он истовремено буде и министар иностраних дела „jep би му тиме (опозиционом блоку) било онемогућено колико толико паралисати свемоћ једног човека и исправити крупне грешке ко je чини у спољашњој и унутрашњој политици ко je су подвучене неуспесима и констатоване у Народној скупштини...” VI. Пошто су преговори вођени почетном маја претрпели неуспех а Народна скушптина се није састајала, опозициони блок je 20./7. V 1918. упутио регенту Александру представку ( 26 ) у којој je поново истакао потребу образована коалиционе владе, сматрајући да je концентрација свих спага предуслов за успешно остварење ратних циљева Србије. Како радикалска влада каже се у представци нема у Скупштини потребну ве ћину, опозициони блок изражава регенту своје уверење да криза треба да се реши и то парламентарним путем јер би постојеће стање, у противном, могло „да доведе у питање у очима наших пријатеља нашу способност за велики задатак слободоумне и модерне управе над једном неколико пута већом народном Краљевином нашом, српском-хрватском-словеначкомI’. 1 ’. Као што се из ове представке опозиционог блока регенту види, погледи опозиције на начин решења југословенског питања нису се разли ковали од концепције коју je за решење тог питања имала Пашићева влада одн. радикалска странка. И опозиција и радикали сматрају да се јутословенско питање има решити на тај начин што ће Срби из Србије прво осло-

(26) Ipaba. . . Крф, 20./7. V 1918. Представници опозиционог блока престолонаследнику Александру. Представку су потписали у име самосталних радикала Л>. Давидодовкћ, В. Вуловић и Милутин Станојевић, у име радикалских дисидената М. Трифковић и Д. Павловић а у име напредњака Др В. Маринковић и Милоје Ж. Јовановић.