Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 145

143

ПРИЛОЗИ

зео негахиван став према Драшковийевом предлогу зато што „надрт г. Драшковића није одговарао више ни члановима Одбора, који су услијед борбе са српском владом страховали пред централизмом, а напосе није одговарао Др Трумбићу, који je био увијек конзервативан у питању унутрашњег уре Вења”. По мишљењу Трумбића Драшковићев предлог био je „преурањен”. ( 42 ) Пашић je другог дана конференције прихватио Трумбийев предлог о формирању „заједничког министарства”. На његову одлуку да одступи од става да Србија треба да ослобађа и уједињује, утицалн су несумвьиво савсзници али исто тако и чињеница да je на конференции имао против себе не само Југ. одбор него и српску опозицију. Међутим, иако су на Женевској конференции представници српске опозиције и Југ. одбор стајали наспрам Пашића ипак се Југ. одбор није у пуној мери могао ослонити на српску опозицију. Y свом писму Корошцу од 31. X Трумбић оптужује Папшћа за рђаве односе између српске владе и Југ. одбора, назива српску владу „мизерном олигархијом ко ja je узурпирала власт” а за српску опозицију пак каже: „Сва опозиција српске скупштине, која има знатну већину, а тако исто и јавно мишљење народа, сложно je с нама и неће, да Србија заигра у нашем друштву пруску улогу, него теже за тим, да Србија, као и остале наше земл>е буду саставни дио цијелине на бази народне слободе и једнакоправности.” ( tó ) Ово Трумбићево тврђење није било сасвим тачно. Већ на основу представке коју je опозициони блок упутио регенту Александру 21./7. V 1918. могли смо донети одређене закључке о погледима опозиције на начин стварања заједничке државе. Да je опозиција и даље остала при својим старим схватањима показује нам то што je она одмах по отказивању Женевског споразума пристугшла с Пашићем преговорима за формирање концентрационе српске владе која je затим и образована 16./3. XI 1918. у Паризу. Својим телеграмом од 7. XI Пашић je обавестио Протића о предлогу којн je поднео првог дана конференције тј. да се формира „војничко-политички комитет” као и предлозима које су учинили Драшковић и Трумбић 144).l 44 ). Протић je одговорио Пашићу 10. XI/28. Xда се слаже са закључком конференције одн. да пристаје на формирање заједничког министарства за послове који су заједнички. ( 4S ) Међутим, Протић je истог дана (10. XI) добио Пашићев други телеграм од 9. XI у коме Пашић, поред осталог, „иако не изричито, ипак доста разумљиво сугерише престолонаследнику и влади да измене односно пониште решења донета на Конференции путем промене владе у Србији”. ( 4б ) Примивши овај Пашићев телеграм, Протић je следећег дана тј. И. XI обавестио Пашийа да не пристаје на закључке Женевске конференције и да због тога даје оставку владе на Крфу. „Молимо, поред осталог за допуштење изјавити вам, каже на крају свог телеграма Ст. Протий да по нашем мишљењу, у таквој ситуацији.

(42) Исто.

(43) ГраЬа. . . Париз, 31. X А. Трумбий А. Корошцу.

(44) Грађа . . . Женева, 7. XI/25. X Пашић Протийу

(43) ГраЬа. . . . Крф, 10. XI/28. X С. Протић Н. Пашийу.

(46) ГраЬа . . . Женева, 9. XI/27. X. Н. Паший С. Протийу.