Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 145

143

ПРИЛОЗИ

зео негахиван став према Драшковийевом предлогу зато што „надрт г. Драшковића није одговарао више ни члановима Одбора, који су услијед борбе са српском владом страховали пред централизмом, а напосе није одговарао Др Трумбићу, који je био увијек конзервативан у питању унутрашњег уре Вења”. По мишљењу Трумбића Драшковићев предлог био je „преурањен”. ( 42 ) Пашић je другог дана конференције прихватио Трумбийев предлог о формирању „заједничког министарства”. На његову одлуку да одступи од става да Србија треба да ослобађа и уједињује, утицалн су несумвьиво савсзници али исто тако и чињеница да je на конференции имао против себе не само Југ. одбор него и српску опозицију. Међутим, иако су на Женевској конференции представници српске опозиције и Југ. одбор стајали наспрам Пашића ипак се Југ. одбор није у пуној мери могао ослонити на српску опозицију. Y свом писму Корошцу од 31. X Трумбић оптужује Папшћа за рђаве односе између српске владе и Југ. одбора, назива српску владу „мизерном олигархијом ко ja je узурпирала власт” а за српску опозицију пак каже: „Сва опозиција српске скупштине, која има знатну већину, а тако исто и јавно мишљење народа, сложно je с нама и неће, да Србија заигра у нашем друштву пруску улогу, него теже за тим, да Србија, као и остале наше земл>е буду саставни дио цијелине на бази народне слободе и једнакоправности.” ( tó ) Ово Трумбићево тврђење није било сасвим тачно. Већ на основу представке коју je опозициони блок упутио регенту Александру 21./7. V 1918. могли смо донети одређене закључке о погледима опозиције на начин стварања заједничке државе. Да je опозиција и даље остала при својим старим схватањима показује нам то што je она одмах по отказивању Женевског споразума пристугшла с Пашићем преговорима за формирање концентрационе српске владе која je затим и образована 16./3. XI 1918. у Паризу. Својим телеграмом од 7. XI Пашић je обавестио Протића о предлогу којн je поднео првог дана конференције тј. да се формира „војничко-политички комитет” као и предлозима које су учинили Драшковић и Трумбић 144).l 44 ). Протић je одговорио Пашићу 10. XI/28. Xда се слаже са закључком конференције одн. да пристаје на формирање заједничког министарства за послове који су заједнички. ( 4S ) Међутим, Протић je истог дана (10. XI) добио Пашићев други телеграм од 9. XI у коме Пашић, поред осталог, „иако не изричито, ипак доста разумљиво сугерише престолонаследнику и влади да измене односно пониште решења донета на Конференции путем промене владе у Србији”. ( 4б ) Примивши овај Пашићев телеграм, Протић je следећег дана тј. И. XI обавестио Пашийа да не пристаје на закључке Женевске конференције и да због тога даје оставку владе на Крфу. „Молимо, поред осталог за допуштење изјавити вам, каже на крају свог телеграма Ст. Протий да по нашем мишљењу, у таквој ситуацији.

(42) Исто.

(43) ГраЬа. . . Париз, 31. X А. Трумбий А. Корошцу.

(44) Грађа . . . Женева, 7. XI/25. X Пашић Протийу

(43) ГраЬа. . . . Крф, 10. XI/28. X С. Протић Н. Пашийу.

(46) ГраЬа . . . Женева, 9. XI/27. X. Н. Паший С. Протийу.