Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 80

уговоре склапа бод одређеним условима и одређеним поступком ( :!7 ). Из изнетог следи да се све више истиче да je аутономија француског управног права, на koioi већ толико деценија инсистира теорија француског управног права спорна, јер економски развој друш'тва многобројне "односе гГзмеђу грађана, односно правних лица и управе, не регулише више само правилима управжцуправа већ и правилима граЁанског односно имовннског права. С обзиром на то да економски и друштвени развој утиче на преображај француске управе и гьеног односа са граВанима и правним лицима, сада се све више подвлачи да управно право има не само посебна правила која регулишу на посебан начин однос управе и граВана тако да се управа у одреВеним односима јавља и са јачом вољом већ управа често има и много веће пбяирзр пет ппр кпјр ггрппстрплг из гоаВанског права за граВаые. По извесним гледиштима „мање ваља мислити о посебном основу управног права, већ више обратити пажњу на^ьедшудодпп^^ По овом гледишту посебну пажгьу вал>а посветити контроли рада управе и решавати питање да ли судска контрола одговара свом циљу. С друге стране, истичеГсс ефи-касно,.. али ни то ннје довољно. Поставља се проблем како управу подвргнути гщаву које ће јој омогућити да врши своју улогу у обезбеђењу општег интереса. По овом гледишту, иако je судска контрола рада управе у Француској, као и свуда, необнчно важна, било би целисходно претходно обрати ти пажњу на поступай и режим делатности управе, тако да се претходно проучи анатомија управе а тек после патологија управе одражене у судској контроли рада управе. ( ю ) Овде ваља имати у виду да француско управно право нема општи управни поступак већ je слобода управне делатности, по правилу, подвргнута накнадној судској контроли управног судства. 8. Захггеви за преображај управе. Ово критичко проучавање анатомије управе у ствари би водило сагледавању ошпте тежгье у друштвеном развоју да се и уудржявнот уттоави приступи преображају управе. МеВутим, исправно се истиче да „од кад постоји управа. гsвори~се о њеној реформи. Реформа управе je непресггана тема како у новинама и часописима тако и у разговорима човека са улгще, као и у дискусијама коју воде сами службеници. Али учестаност ове теме je једнака непрецизности њеног садржаја”. Тако je тим поводом једном било истакнуто: „Кад један председник владе жели да добије у посланичким клупама, довољно je да најави реформу управе, јер ншсо не зна шта то значи. Y ствари, у свим државама све су владе истаклс у программ реформу управе у целини или извесних органа управе. V Француској су, на пример, оснивани поједини органи са задатком да припрехме реформу управе и добијали су раЗх\ичите називе, тако, чак и одбор „секире” или одбор „гилютине”, већ више од четрдесет година и поред великих амбиција наведених одбора, чији век трајања није био дужи од три године, резултати рада ових одбора су били всома скрохмни, тако да многн више и не верују у рефорхме” ( 39 ).

(37) Ј. Rivero, Op. cit. стр. 3-4—35; Р. Weil op. cit. стр. 17—18.

(38) P. Weil, Op. cit. стр. 29.

(39) Bernard Gourna}', L’Administration, Presses Universitaires de France, 1964, стр. 119.

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА